Процењује се да у свету око 30% одраслих пати од несанице, а око 10% од хроничног облика. Америчка клиника Мејо је описује као чест поремећај спавања који отежава да се заспи или остане успаван. Због тога се можете осећати уморно када се пробудите, уз утицај на расположење и здравље. Број потребних сати спавања разликује се од особе до особе, већини одраслих треба од 7 до 9 сати ноћу. Многи повремено имају краткотрајну несаницу која траје данима или седмицама, а обично је последица стреса или узнемирујућих догађаја.
Међутим, појединци се муче с дуготрајном или хроничном несаницом која потраје месецима, па и годинама, а повезана је с другим медицинским стањима или лековима. Невоље са спавањем могу озбиљно да утичу на здравље, укључујући повећани ризик од дијабетеса, хипертензије, срчаних болести и можданог удара. У сомнологији је раширена бихевиорална теорија несанице, названа 3П. Прво се односи на генске предиспозиције и одлике личности као што су неуротизам и перфекционизам. Друго је акутни преципитирајући чинилац, најчешће акутни стрес или значајна промена здравственог стања, телесни бол итд. Треће је комплексни скуп бихевиоралних и когнитивних, а то ће рећи емоционалних фактора који се развију после неког преципитирајућег или су им одраније склони.
Данас је најважнији и најраширенији егзогени чинилац који знатно мења квалитет и дужину спавања, а то је излагање плавом светлу, нарочито екранима мобичних телефона и таблет рачунара. Поменути уређаји емитују светлост кратких таласних дужина која преко мрежњаче ока делује на централно језгра у мозгу, задужену за регулацију циркадијалних ритмова, смањујући лучење мелатонина, хормона који има изразито важну улогу у спавању. Зато се препоручује њихово искључивање до сат и по пре одласка на починак.
Насупрот томе, сунчева светлост недуго након буђења има изразито повољно дејство на лучење бројних хормона који регулишу циркадијалне процесе, као што су кортизол и мелатонин. Посебно у сумрак, због специфичних таласних дужина светлости, има повољно циркадијално деловање. Дремање у току дана не мора се нужно негативно одразити на квалитет спавања, ако не наступи прекасно или не траје предуго. Нарочито се мора водити рачуна да се не уђе у дубока стања спавања, зато не треба да потраје дуже од 20 до 30 минута. Уколико се , међутим, проспава цео REM циклус, можете се пробудити уморнији, а уплив на одгађање вечерњег заспивања бити значајан.
У касним вечерњим сатима ваља избегавати обилне оброке, јер ремете спавање због покретања метаболичких процеса и варења у време кад то није циркадијално пожељно. Апнеја у спавању је чест проблем који се у минулих двадесетак година све чешће дијагностикује и лечи. Она се огледа у понављајућим потпуним или делимичним прекидима дисања који цепкају спавање. И вежбе су изузетно важне за спавање, али не касно увече зато што је за постизање ваљаног спавања неопходан пад телесне температуре.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
