Протеклих неколико деценија у западним друштвима постоје значајна разилажењима у животним опредељењима мушкараца и жена. Разлике се манифестују у подручјима као што су образовање, тржиште рада, политика, религиозност и породичне вредности. Жене све више преузимају водеће улоге у образовању, радној снази и политичком животу, а мушкарци постају све конзервативнији и приврженији религији и породиции ако се гледа релативно у односу на супротни пол.
Подаци прикупљени у САД, а и у бројним другим западним земљама, показују да разлике постају све очигледније у образовању, нарочито високом. Према подацима Америчког института за дечаке и мушкарце (AIBM), на тамошњим колеџима и универзитетима има 2,4 милиона више жена него мушкараца. Мушкарци у САД су 2021. добили 42% свих додељених диплома мастера, што је најнижи удео и приближно је уделу од 43% диплома које су додељене женама 1970.
Подаци тржишта рада у САД показују сличан тренд. Од осамдесетих прошлог века плате и радна учешћа факултетски образованих људи расту. Међутим, околности су сложеније за мушкарце из радничке класе, чија су примања минулих неколико деценија стагнирале или чак опадала. Према анализи AIBM-а, мушкарци из радничке класе сада имају знатно мању изгледе да ће бити запослени него пре четрдесет година. Супротно томе, жене из радничке класе оствариле су већи напредак на тржишту рада. Према Уједињеним нацијама, ако се тренутни темпо промена настави, жене и мушкарци у западним земљама постићи ће равноправност у примањима тек кроз стотинак година.
Велико истраживање објављено 2014, спроведено у земљама ЕУ, показало је да су жене до седамдесеих година у већој мери него мушкарци гласале за конзервативне и десноцентристичке странке. Но те родне разлике су у многим напредним индустријализованим демокрацијама поступно нестале. Штавише, жене данас у поређењу с мушкарцима у гласачким одлукама више нагињу левици. Овај тренд мање је мање изражен или је одсутан углавном у посткомунистичким земљама. Kао једно од могућих тумачења те разлике намећу се бројна истраживања која су показала да је у посткомунистичким земљама дошло до значајне ретрадиционализације друштва.
Истраживања Pew Research Center-a и Gallup-a, такође, показују да жене све више подржавају прогресивне политике, док мушкарци ту стагнирају. Према Галупу Американке у од 18 до 29 година данас ће се с 15% већом вероватноћом од мушкараца идентификовати као либералне. Тај јаз је данас пет пута већи него што је био 2000. Раскорак је особито изражен међу миленијалцима, код којих 70% жена нагиње Демократској странци, док је код мушкараца та бројка знатно нижа, око 49%. Неки аналитичари сматрају да су томе у значајној мери придонијели покрети као што је MeToo.
Још један неочекивани тренд односи се на религиозност међу младима. Према новијим истраживањима, први пут у историји САД младићи показују већу религиозности од девојака, иако се уопштено бележи пад религиозности за двадесетак посто у односу на 1950. Док су жене до средине 20. стољећа биле религиозније од мушкараца, анкета PRRI (Public Religion Research Institute) показала је да се 39% жена генерације Z идентификује као верски неопредијељена у поређењу с 31% мушкараца.
Научници сматрају да би овај преокрет могао бити последица већих друштвених промена, као што су повећање образовања и секуларизације међу женама, али и промена у традиционалним породицама. Истраживања су показала и да су мушкарци у САД протеклих година чешће изражавали жељу за децом него жене. А оне, с друге стране, све чешће преферирају независност и каријеру, а многе одгађају или чак одбацују идеју о браку и еци. Међу испитаницима од 18 до 34 године, 69% који нису били у браку изјавило је да се једног дана желе венчати, подједнако мушкарци и жене. Но, притом је 57% мушкараца рекло да жели имати децу наспрам 45% жена.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
