Poremećaji živčanog sistema, kao što su moždani udari, migrene i demencija, preskočili su srčane bolesti i postali vodeći uzrok lošeg zdralja u celom svijtu, pokazuje nova velika studija. Više od 3,4 milijarde ljudi, odnosno 43 posto svetske populacije, iskusilo je neko neurološko stanje 2021, a to je daleko više nego što se d mislilo. Studiju su sprovele stotine naučnika predvođenih američkim Institutom za merenja i procenu zdravlja (IHME), koji je postao globalna referenca za zdravstvenu statistiku.
Rukovoditeljka Džejmi Štajnmec iz IHME rekla je da rezultati pokazuju da su poremećaji živčanog sistema sada „vodeći sjetski uzrok ukupnog tereta bolesti”. Broj slučajeva tih poremećaja porastao je 59 posto u minula tri desetleća, a povećanje je uglavnom podstaknuto činjenicom da svetska populacija stari i da se broj ljudi brzo povećava. Istraživači su proučavali kako je 37 različitih neuroloških stanja uticalo na loše zdravlje, invaliditet i preuranjenu smrt u 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. Ti podaci su korišćeni za procenu koliko je godina zdravog života izgubljeno zbog svakog od tih stanja, što se naziva godine života s invaliditetom (DALY).
Više od 443 miliona godina zdravog života izgubljeno je zbog poremećaja živčanog sistema u celom svetu 2021, što je povećanje od 18 posto u odnosu na 1990. Međutim, ako se rezultati koriguju uzimajući u obzir urast i rastuću svjetske populaciju, DALY i smrtnost od tih stanja zapravo su se smanjili za oko trećinu, rekli su znanstvenici. Daleko najgore stanje je s moždanim udarima, koji su odgovorni za izgubljenih 160 miliona godina zdravog života. Slede oblik oštećenje mozga nazvano neonatalna encefalopatija, migrena, demencija uključujući Alchajmerovu bolest, oštećenje živaca od dijabetesa, meningitis i epilepsija. Kognitivno oštećenje uzrokovano kovidom zauzelo je 20. mesto. Više od 11 miliona ljudi umrlo je od 37 neuroloških stanja u 2021, prema studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Neurology.
Kardiovaskularne bolesti ostale su vodeći uzrok smrti, odnevši živote 19,8 miliona ljudi u svetu 2022, objavio je IHME prošle godine. Najčešći među neurološkim poremećajima su tenzijske glavobolje i migrene. Najbrže rastuće stanje je oštećenje živaca zvano dijabetička neuropatija izazvano sve većim brojem slučajeva dijabetesa. Za većinu ovih stanja nema leka, ali postoje načini da se smanji rizik, uključujući smanjenje stope visokog krvnog pritiska, dijabetesa i konzumacije alkohola, „Neurološko opterećenje u svetu raste vrlo brzo i izazvaće još veći pritisak na zdravstvo u nadolazećim decenijama”, upozorio je koautor studije Valeri Fejđen. Prvi se put studija o globalnom teretu bolesti bavila uticajem neuroloških poremećaja na decu. Oni su činili gotovo petinu svih DALY, što znači da su deca širom sveta izgubila 80 miliona godina zdravog života samo u 2019. godini.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
