Дијабетс типа 2 назива се тихим убицом јер често напредује без очитих симптома, па болест годинама остаје неоткривена све док не узрокује озбиљне тегобе попут срчаних болести, оштећења бубрега и неуропатије. Број обољелих од дијабетеса у свету расте. Према подацима Међународне федерације за дијабетес (IDF), у 2021. Било их је око 537 милиона одраслих, а пројењује се да ће их до 2030. бити 643 милиона. Гојазност и прекомерна телесна маса главни су чиниоци ризика за настанак дијабетеса типа 2, а више од 1,9 милијарди одраслих има прекомерну тежину, од којих је више од 650 милиона гојазно.
Зато је очекивано да лекови који истовремено подстичу мршављење и смањују ризик од дијабетеса изазивају велику пажњу. Један од таквих је „тирзепатид” (назива Mounjaro и Zepbound, компаније Eli Lilly) који, према најновијим клиничким испитивањима, значајно смањује и телесну масу и ризик од дијабетеса. Резултати испитивања, спроведеног на више од 1.000 болесника, још нису објављени, но у новембру би требало бити представљени на Седмици гојазности 2024. у Сан Антонију. „Тирзепатид” је иновативни лек и не припада класи познатих као агонисти рецептора GLP-1 (нпр. Ozempic и Wegovy), већ је потпуно нова класа и истовремено активира две врсте рецептора: GLP-1 и ГИП.
GLP-1 је хормон који се природно ствара у телу после уноса хране и има кључну улогу у регулацији шећера у крви. Деловањем на рецепторе GLP-1 „тирзепатид” повећава излучивање инсулина – хормона који снижава износ глукозе у крви, смањује излучивање глукагона, хормона што у хипогликемији повећава количину шећера у крви, делује на мождана подручја која регулишу апетит, умањује жељу за храном и убрзава осећај ситости. У пробавном тракту успорава пролазак хране и пребрзу апсорпцију хранљивих твари.
У поменутој студији код испитаника забележено је смањење ризика од развоја дијабетеса типа 2 за чак 94% у у поређењу са учесницима који су примали плацебо. То је једно од најдраматичнијих снижења ризика икад у контроли телесне масе и дијабетеса. Вероватнића развоја предијабетеса у дијабетес код старијих од 45 година варира од 9% до 14%. То значи да би „тирзепатид” потенцијално могао одгодити или спречити настанак озбиљног метаболичког стања код десетина милиона људи у свету. Нови лек се примењује поткожно, једном седмично, а унос је готово безболан.
У три године праћења добровољци који су га примали показали су и значајно умањење телесне масе: изгубили су просечно 22,9%тежине у односу на пад од само 2,1% код оних који су узимали плацебо. „Тирзепатид” је испољио и друге здравствене користи, укључујући обарање крвног притиска и побољшање липидног профила, што додатно смањује кардиоваскуларне ризике повезане с гојазношћу и дијабетесом типа 2. Према студији објављеној у Lancet-у 2021, https://www.thelancet.com/journals/landia/article/PIIS2213-8587(22)00085-7/abstract „тирзепатид” је у поређењу са „семаглутидом” већ након 28 дана готово двоструко побољшао функцију гуштераче и повећао инзулинску осетљивост.
Kао и лекови из групе агониста рецептора GLP-1, „тирзепатид” код одређених људи може довести до нуспојава попут тегоба са желуцем и бубрезима, ниског износа шећера у крви и алергијских реакција.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)