Prema nalazima nove studije, zbog otapanja leda na polovima došlo je do redistribucije mase, što je uticalo na obrtanje naše planete i odgodilo oduzimanje sekunde.
Čini se da će prvi put u istoriji uvesti negativnu promenu na našim satovima – ali samo za sekundu. Naime, Zemlja se vrti mrvicu brže nego ranije, tako da ćemo oko 2029. izgubiti jednu sekundu; što se naziva negativna prestupna sekunda. Sate i minute određuje rotacija planete oko svoje ose. No, ona nije konstantna, malčice varira zavisno od toga šta se događa na Zemljinoj površini i u njenoj unutrašnjosti (jezgro).
Do negativne prestupne sekunde trebalo je doći 2026. ali su klimatske promene promenile računicu. Naime, topljenje polarnog leda je malčice usporilo rotaciju Zemlje. Prema nalazima nove studije, zbog otapanja leda na polovima došlo je do redistribucije mase, što je uticalo na obrtanje naše planete i odgodilo oduzimanje sekunde.
Koordinisano svetsko vrieme ili UTC je sistem koji se temelji na stotinama atomskih satova, prema kojem se regulišu svi ostali satovi. Budući da Zemljina rotacija varira, UTC-u se s vremena na vreme dodaje prestupna sekunda da bi se uskladio s Međunarodnim atomskim vremenom (TAI). U više navrata dodavana sekunda, ali nakon dugog trenda usporavanja, Zemljino obrtanje se počelo ubrzavati zbog promena unutar jezgra, piše CNN. Do sada nije bilo potrebe za negativnom prestupnom sekundom, no 2022. godine je zabeležen najkraći dan od početka merenja, zbog čega su stručnjaci počeli planirati oduzimanje sekunde u 2026.
Uprkos tome što otapanje lednika usporava okretanje, rotacija Zemlje se ipak ubrzava. S obzirom na to da od 2016. Nije bilo prilagođavanja prestupnoj sekundi, a nikada do sada nije oduzimana, možda bi mogli nastati određeni probleme u smislu tehnologije. „Softver mnogih sistema prihvata dodavanje sekunde, a mali broj može procesirati njeno oduzimanje. Očekujemo da će negativna prestupna sekunda stvoriti mnoge poteškoće”, kazao je geofizičar Dankan Egnju sa Univerziteta Kalifornija, a prenosi Science Alert.
Budući da su u poslednje vreme primećene neke neobičnosti u Zemljinom vrćenju, pomenuti naučnik je odlučio da analizira njenu ugaonu brzinu. Sateliti koji kruže oko naše planete neprestano prate njenu gravitaciju, a s obzirom da je gravitacija povezana s masom, podaci mogu pokazati kako je ta masa raspoređena: gde je ima više, a gde manje. Dankan Egnju je proučavao promene u Zemljinom gravitacionom polju i merenja brzine rotacije. Otkrio je da topljenje polarnih kapa primetno utiče na obrtanje naše planete. Naime, kada se otopi led na Grenlandu i Antarktiku, on otiče u očeane, pri čemu se menja raspodela mase – a time i rotacija.
Na temelju prikupljenih informacija on je utvrdio da će do 2029. Biti potrebno uvesti negativnu prestupnu sekundu. Ubrzana raspodela mase na Zemlji zbog otapanja lednika je možda to odgodila, ali ona, takođe, napominje dotični istraživač, povećava šanse da ćemo ih u budućnosti morati dodavati.
„Da se nije ubrzalo otapanje polarnog leda, taj problem bi se pojavio tri godine ranije. Globalno otopljenje već upliviše na svetsko merenje vremena. Porast temperatura i globalno merenje vremena postali su neraskidivo povezani, što bi moglo postati još izraženije u budućnosti”, objasnio je Dankan Egnju. „Otapanje polarnog leda je primetno uticalo na rotaciju cele Zemlje. Radi se o situaciji bez presedana. Neće biti ogromne promene u okretanju planete koja bi mogla uzrokovati katastrofu ili nešto slično, ali je promena primetna. To je još jedan dokaz da živimo u neobičnim vremenima. Neveroatno je da su ljudska bića uzrokovala promenu Zemljine rotacije.”
Istraživanje A global timekeeping problem postponed by global warming objavljeno je u časopisu Nature.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
