Kада се вода извуче из подземних слојева, она прелази из локализованих подручја у глобални атмосферски и океански систем. Овај процес мења равнотежу масе планете, слично као што вулканизер мења осу ротације точка додавањем малих оловних утега на фелге. Нова студија обзнанила је да од 1993. до 2010. Земљин пол ротације помакнут за око 78,48 центиметара ка истоку.
Имагинарна линија око које се наша планета ротира није статична. Она се помиче под утицајем сложених интеракција гравитационих сила, климатских промена узрокованих људским активностима и, како су научници недавно открили, црпљења подземних вода. Нова студија, објављена у часопису Geophysical Research Letters, показала је да масивно извлачење подземне воде за пиће, пољопривреду и индустрију има знатан уплив на помицање Земљине осе ротације и на глобално подизање мора. Овај феномен је до сада био занемариван.
Земљина оса обртања није фиксна, на њен положај делују прерасподеле маса унутар Земљине коре и други фактори. Масивно црпљење воде из подземних слојева који је задржавају испод порозног тла један је од кључних чинилаца у редистрибуцији Земљине масе. Kи-Веон Сео, геофизичар са сеулског Националног универзитета и водећи аутор студије, каже да се ротациони пол Земље заправо значајно помиче: „Наша студија показује да међу климатским узроцима редистибуција подземних вода заправо има највећи утицај на помицање ротационог пола”. Kако се то догађаа?
Kада се вода извуче из подземних слојева, она прелази из локализованих подручја у глобални атмосферски и океански систем. Овај процес мења равнотежу масе планете, слично као што вулканизер мења осу ротације точка додавањем малих оловних утега на фелге. Нова студија обзнанила је да од 1993. до 2010. Земљин пол ротације померен за око 78,48 центиметара ка истоку, односно да се помицао око 4,6 центиметара годишње, што се непосредно повезује с редистрибуцијом масе узрокованом црпљењем подземних вода. За потребе објављеног истраживања научници су користили софистификоване рачунарске моделе који су анализирали промене у Земљиној оси и висину мора.
Помицање су пратили на основу сателитских података и прецизних мерења гравитационих аномалија. Истовремено су бележили процене количине подземних у различитим деловима света. У следећем кораку објединили су чињенице о црпљењу с моделима који показују како те масе делују на Земљину осу. Након тога су израчунали да је током раздобља од 17 година из подземних извора у океане премјештено око 2.150 гигатона воде. То премештање одговорно је за глобални пораст мора од око 6,24 милиметра, што значи око 0,37 годишње. Глобалне висине мора годишње расту око 3,3 милиметара углавном због топлотног ширења океана с порастом температура и због отапања леда, понајвише на Гренланду и Антарктику. Нова студија показала је да и црпљење подземних вода има значајну улогу у том порасту.
Kада се подземна вода црпи, она прелази у океане испаравањем, пдавинама и површинским отицањем. Овај додатни прилив подиже глобалну висину мора. Тај процес додатно погоршава учинке које на разине оцеана има отапање ледених маса. Студија је показала да редистрибуција воде, такође, има знатан утицај на Земљину ротацију, како на помицање осе тако и на брзину ротације. У томе важну улогу има место с којег вода долази и куда одлази. Наиме, редистрибуција из копнених подручја средњих географских ширина чини највећу разлику јер се она, насупрот оној насталој отапањем поларних капа, прераспоређује у океане на великим удаљеностима од извора и од осе ротације, што значајније мења моменат инерције. Таквим премештањем Земљина оса ротације се прилагођава новој распоели масе.
Стога је интензивно премештање вода с места као што су западна Северна Америка и северозападна Индија одиграло кључну улогу у променама нагиба осе Земље. Иако су ови ефекти минимални на људској временској скали, они би, поред осталог, дугорочно могли успорити ротацију планета. Нека од најугроженијих подручја у смислу исцрпљивања подземних вода су: Средња Азија и Индија: Интензивна пољопривреда и наводњавање доводе до масовног исцрпљивања изора и до несташица воде. Запад САД: Kалифорнија, Аризона и друга пољопривредна подручја користе огромне количине воде из подземља за усееве у сушним условима. Блиски исток: Сушни климатски услови и раст популације захтијевају све веће количине воде за пиће и наводњавање.
Нова открића показују да последице људских активности нису ограничене само на локалне или регионалне утицаје; оне имају глобалне последице. Црпљење подземне воде, иако нужно за преживљавање и пољопривреду, има последице на геофизичке процесе попут помицања Земљине осе и подизања мора.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
