TESLIANUM

IGRE PAMĆENJA S PROTOM

224 pregleda

Za pojavu elektriciteta Nikola Tesla je prvi put čuo od svog oca, uglednog ličkog sveštenika Milutina Tesle, a za matematički način razmišljanja zainteresovao se čitajući u bogatoj biblioteci svog ujaka, Petra Mandića, potonjeg mitropolita Nikolaja.

 

Potomak pravoslavnih sveštenika i arhijereja, genijalni naučnik Nikola Tesla zasvetleo je u svetu svojim brilijantnim umom, koji su od najranijeg detinjstva pažljivo negovali njegovi najbliži srodnici: otac erudita prota Milutin Tesla i majčin rođeni brat Petar Mandić, potonji mitropolit dabrobosanski Nikolaj koji je u ličnoj biblioteci posedovao sva dela Rene Dekarta. Milutin Tesla bio je pravoslavni sveštenik koji je u svojoj ličnosti objedinio mnoge kvalitete, kaže za RT Balkan prezviter Oliver Subotić, sveštenik Srpske pravoslavne crkve, pisac više knjiga i osnivač Zadužbine „Petar Mandić” koja neguje uspomenu na Tesline svešteničke pretke.

 

„Na prvom mestu bio je posvećen suprug i otac petoro dece (Nikola je bio četvrto dete u porodici Tesla), a kao paroh je bio primer sveštenicima svog vremena, budući da se držao svih pravila svešteničke službe, brižljivo se starao o lepoti bogosluženja i bogoslužbenom poretku, a za duhovni i materijalni napredak vernog naroda se predano borio. Dodajmo i to da je bio nenadmašan besednik među ličkim sveštenicima, o čemu je značajno svedočanstvo ostavio Nikola Tesla u svojoj autobiografiji”, ističe Subotić.

 

Za Crkvu i narod

On naglašava da su parohijani voleli i poštovali protu Milutina, osećali su, kako dodaje, da je pravi pastir, a ne najamnik, jer se prilježno starao za njih i pokazivao delatno interesovanje za sve narodne muke i probleme. „Srpski narod je odvažno zastupao, a pripadnike drugih naroda je poštovao i bio mirotvorac po svom usmerenju. Milutinov odnos prema Crkvi i svom narodu se možda najbolje vidi iz jednog njegovog obraćanja u Senju, koje je u celosti objavljeno u knjizi Milovana Matića. U tom obraćanju prota kaže: – Boga mi moga! Ništa mi nije tako dragocjeno kao sloboda, blagosostojanije i napredak Naroda mog i Braće, i za ovo dvoje: Cerkvu i Narod, gde god budem, gotov ću biti život svoj položiti”, citira Subotić. On smatra da je ključna crta lika prote Milutina Tesle to što je bio tip sveštenika koji primerom života stoji iza reči koje propoveda.

Prota Milutin Tesla

 

„Prota Petar Krajnović, koji ga je dobro poznavao, posvedočio je kako je Milutin bio ‘čovek neobično plemenite duše, do krajnosti pravdoljubiv, nesebičan, ­ i idealan’. A njegov drugi savremenik i poznanik, Mojo Medić, posebno je isticao Milutinovu vrlinu milosrđa, navodeći uz to da je bio ,dostojanstven, kavaljer i dobroćudanʼ. Pored svega navedenog, Nikola Tesla je izdvajao još jednu lepu osobinu svog plemenitog oca – osećaj za zdrav i spontan humor. Tu osobinu je, primetimo, i on sam posedovao”, kaže naš sagovornik.

 

Poliglota i erudita

Pored izrazito hrišćanskih osobina milosrđa i pravdoljubivosti koje je preneo na svog sina, prota Milutin je značajno uticao na Nikolu i na drugim poljima, naglašava Oliver Subotić. „Uticaj je posebno izvršio kao polihistor, poliglota i erudita, što su osobine koje kasnije vidimo i kod genijalnog sina, koji je model nesumnjivo preuzeo od oca. Nikola Tesla je za svog oca pisao da je bio ,veoma učen čovekʼ, ,istinski prirodni filosofʼ i da je ,imao odgovor na svako pitanjeʼ. U pismu devojčici Poli Fotić, Tesla navodi da je čak i za pojavu elektriciteta prvi put čuo upravo od svog oca, još dok je bio dete”, nastavlja Subotić.

 

Naš sagovornik koji je autor velike monografije o Tesli u kojoj je istraživao duhovni lik velikog naučnika napominje da je upravo prota Milutin Tesla izvršio prvu ranu stimulaciju intelekta Nikole Tesle, tako što ga je učio raznim memorijskim igrama pamćenja dugih rečenica, pogađanja misli i analitičkog načina razmišljanja. „Danas suštinski identične (mada razvijenije) programe u radu sa decom širom sveta koriste mnoge škole koje rade na poboljšanju intelektualnih kapaciteta dece. Eto, proti Milutinu su ti metodi bili poznati još u njegovo vreme, pa je valjda red da danas makar jedan od programa rane stimulacije dečijeg mozga ponese njegovo ime”, smatra Subotić.

 

On podseća da je opšte poznato da Milutin Tesla u početku nije gledao blagonaklono na Nikolinu želju da studira tehničke nauke. „Brinuo je za njegovo krhko zdravlje, smatrajući da su studije tehnike naporne i teške. Uz to, bio je ubeđen da je Bog njegovog sina predodredio za svešteničku službu, s obzirom da je živahno dete više puta bilo čudesno izbavljeno u raznim opasnim situacijama”, podseća naš sagovornik.

 

No na kraju je, kako dodaje, upravo prota Milutin bio taj koji je ispunio želju sina Nikole, koga je posle preležane teške bolesti upisao na prestižnu Politehničku školu u Gracu. I ne samo to – on ga je podsticao da nastavi započete studije tehnike u periodu kada se Nikola odao kafanskom životu i kockarskoj strasti, dodaje Oliver Subotić. „Milutinova poslednja želja bila je jedna: da se njegov sin otrgne od poroka i nastavi studije. Znajući za to, Nikoli je savest proradila posle očeve smrti i pokrenula ga da ispuni očevo zaveštanje i nastavi studije tehnike, ovaj put u Pragu. Sve navedene činjenice bi trebalo da imaju u vidu posebno oni ljudi koji, iz njima znanih razloga, konstantno naglašavaju neslaganje i sukob između oca i sina”, napominje Subotić.

 

Što se Nikole Tesle tiče, on je stav o svom ocu upečatljivo ostavio na uklesanim rečima na nadgrobnom spomeniku proti Milutinu, naglašava on. Kako dodaje, na prednjoj strani tog spomenika stoji da ga podiže „blagodarni sin Nikola”, a na zadnjoj: „Svomu dobromu ocu”.

 

Genijalna ćerka

Majka Đuka i njena porodica imali su još veću ulogu u Teslinom životu, a sa njenim rođenim bratom, Petrom Mandićem, takođe sveštenikom i potonjim mitropolitom SPC, Nikola Tesla bio je posebno blizak. „Uticaj majke i, uopšte, svešteničke familije Mandić iz koje je poticala, bio je ogroman, i moglo bi se reći, još izraženiji nego uticaj oca i familije Tesla. Majka Georgina, genijalna sveštenička ćerka, je u svog sina utkala svu svoju ljubav i majčinsku pažnju”, ističe Subotić.

Nemojmo zaboraviti – upravo je majka otrgla sina od pogubne kockarske strasti, dodaje naš sagovornik. „Da nije bilo majčinske ljubavi i požrtvovanja, ne bismo ni imali najgenijalnijeg srpskog pronalazača, koji bi ostatak svog života verovatno protraćio kao elitni kockar u austrijskim kafanama. Pored majke, uticaj ujaka, sveštenika Petra Mandića, potonjeg mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, bio je izuzetno važan”, objašnjava Subotić.

 

On dodaje da je Petar bio Teslin omiljeni rođak i jedini čovek na koga se Tesla ljutio ako mu ne bi pisao redovno u američkom periodu. „Zašto mu je taj čovek toliko značio? Verovatno je glavni razlog to što ga je ujak Petar zainteresovao za bavljenje matematikom i fizikom, na pomalo čudan i zanimljiv način, koji je široj javnosti u naše vreme otkrio nekadašnji direktor Muzeja Nikole Tesle dr Branimir Jovanović, najveći srpski autoritet iz oblasti proučavanja Teslinog lika i dela”, ističe Subotić.

Mitropolit dabrobosanski

Nikolaj (Mandić)

 

Jovanović je, kako naglašava, prvi ukazao na značaj jednog do tada gotovo nepoznatog članka prote Jovana Krajnovića, u kome je ovaj izneo detalje razgovora sa Nikolom Teslom u Njujorku 1915. godine. „Iz tog članka saznajemo da je sveštenik Petar Mandić posedovao u ličnoj biblioteci sva Dekartova dela u nemačkom prevodu i da ih je čitao ,iz nakaneʼ. Odatle saznajemo i to kako je on sa svojim sestrićem Nikolom razgovarao na neke od tema Dekartovih spisa i da je svog sestrića uveo u Dekartov matematički metod i naučni pristup, što je prema samim Teslinim rečima bilo ključno da se zainteresuje za matematiku i nauku uopšte”, dodaje naš sagovornik.

 

Podrška ujaka i u SAD

Kasnije će Tesla više puta naglasiti da je upravo Rene Dekart na njega izvršio najveći uticaj u naučnoistraživačkom smislu, što je, pored matematičkog metoda koji je usvojio u mladosti, posebno očigledno nešto kasnije, u domenu fizičke teorije etra. „U jednom dokumentu otkrivenom u Muzeju Nikole Tesle pre nekoliko decenija (pronašao ga je takođe dr Jovanović), Tesla svedoči kako je svoje detinjstvo proveo velikim delom istražujući bogate biblioteke svog oca i ujaka. No pogrešno bi bilo svoditi odnos Nikole i ujaka-sveštenika na naučne teme jer je on bio daleko širi”, podvlači Oliver Subotić.

 

I navodi nekoliko činjenica koje svedoče o tome: ujak Petar (uz drugu dvojicu, Paja i Tomu) ga je stipendirao u vreme studiranja u Pragu, kada je ostao bez oca, ujak (u to vreme u činu arhimandrita i pod monaškim imenom Nikolaj) ga posle majčine smrti prihvata u manastir Gomirje i pomaže mu da pronađe mir i spokoj posle događaja koji je teško podneo, ujak mu daje podršku da se bori za primenu svojih patenata u SAD, ujak je taj koji prvi šalje novčanu pomoć Tesli posle bankrota njegove firme.

 

Na Mandiće se Tesla uvek mogao osloniti. „Ne zaboravimo u tom pogledu i drugog ujaka, Paja Mandića, preko koga Tesla dobija zaposlenje u Budimpešti, odakle njegov put kreće dalje ka Zapadnoj Evropi i Americi (put za SAD mu, pogađate, finansiraju upravo ujaci Petar i Pajo). No Tesla se primarno oslanjao na Petra i za njega je bio posebno vezan. Njime se i u pronalazačkom periodu diči pred američkom javnošću, ističući kako je njegov ujak po crkvenom činu odmah iza patrijarha”, otkriva prezviter Oliver Subotić.

(Aleksandra Otašević/Tanjug)

 

Nema mnogo neposrednih svedočanstava oca i ujaka o Tesli bar za sada, navodi Subotić, i pojašnjava da podatke uglavnom izvlačimo iz Tesline autobiografije, članaka i njegove prepiske sa rodbinom, iz kojih možemo zaključiti da su otac i ujak prema Nikoli gajili veliku brižnost. „Ta vrsta brižnosti je jasno vidljiva i kod ostatka familije, uključujući sestre. To je sasvim razumljivo, imajući u vidu Teslino slabašno zdravlje u detinjstvu, a još više tragičnu pogibiju njegovog starijeg brata Danila, čija je smrt na celu porodicu ostavila dubok trag”, zaključuje Oliver Subotić.

 

(RT Balkan)

O autoru

administrator

Ostavite komentar