Делимична замена црвеног и прерађеног меса биљним протеинима може имати значне добробити за здравље, околину и климу, показала је нова студија у часопису Nature Food. У чланку научника са Универзитета Мекгл и из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину, који је анализирао прехрамбене навике канадског становништва, истиче се да мале промене у исхрани могу водити ка одрживијем и здравијем начину живота.
Према тумачењу аутора, студија је пручавала утицај делимичне замене (од 25% и 50%) црвеног и прерађеног меса или млечних производа биљним намирницама богатим протеинима, попут орашастих плодова, семенки, махунарки, тофуа и обогаћених напитака од соје, на здравље, климу и околину. Резултати су показали да би замена само половине протеина из црвеног или високообрађеног меса могла продужити очекивани животни век за готово девет месеци. Продужење се, углавном, приписује нижем ризику од хроничних болести.
Занимљив је и налаз истог према којем би прелазак на биљну храну двоструко више продужио очекивано трајање живота мушкарцима него женама. Научници су, такође, утврдили да замена неких млечних намирница биљним протеинима доводи до малог продужења животног века, док с друге стране повећава недостатак калцијума за 14%.
Бројна истраживања утврдила су да је конзумација црвеног и процесираног меса повезана с већим ризиком од срчаних болести, дијабетеса типа 2 и неких врста рака. Студије, међу којима и оне које је спровела Међународна агенција за истраживање рака (IARC), откриле су да пррерађено месо повећава ризик од колоректалног рака. Стога је 2015. профлашено канцерогеним и сврстано у групу 1А у коју спада и пушење. Црвено месо је означено вероватно канцерогеним и сврстано у групу 2А.
Бројна истраживања утврдила су да биљна исхрана снижава износе засићених масти и холестерола, што директно доприноси бољем кардиоваскуларном здрављу. Осим што смањују ризик од озбиљних болести, протеини из биљни протеини могу придонети бољем општем здравственом стању. Наиме, такве особе обично имају бољи индекс телесне масе (BMI) и бољи метаболизам. Биљна храна обилује витаминима, минералима и прехрамбеним влакнима која имају благотворан учинак на метаболизам и варење храњивих твари. Нова студија је, исто тако, утврдила да би мала промена у исхрани могла имати значајан позитиван утицај на смањење гасова стаклене баште и глобално загревање.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
