Отров крастаче (Bufo alvarius) сматра се најјачим психоделиком на свету. Научници намеравају да га тако промене да помаже код депресије, а да не изазива халуцинације.
На опасност додиривања овог водоземца упозорила је америчка Агенција националних паркова у новембру 2022. године. Животиња, иначе, обитава на југозападу Северне Америке, дугачја је 18 центиметара и једна је од највећих на том континенту. Ако се осећа угроженом, излучује врло јак отров који може да усмрти и великог пса. Али, изгледа да жабљи отров привлачи људе који га траже јер садржи супстанцу 5-MeO-DMT, досад најјачи познати халуциноген, то јест триптамин. Халуцинације које он изазива су врло јаке и краткотрајне у поређењу с другим психоделичним супстанцама, трају 15 до 30 минута. А не би је требало устима додирнути зато што без сушења, дестилације или сличне обраде супстанце, у тело могу доспети и други отрови који могу да изазову екстремне нуспојаве. За ову врсту се не занимају само авантуристи и хипици, него и научници.
Велик број студија психоактивних супстанци деценијама показује да се научници интересују за алтернативно лечење психичког здравља. На пример, помоћу LSD, псилоцибина или MDMA, а и 5-MeO-DMT је због својих терапијских потенцијала све више у фокусу. Научници у Icahn School of Medicine у Њујорку открили су да твар из отрова ове крастаче реагује са рецепторима серотонина у мозгу. Студија је недавно објављена у научном часопису Nature. Рецептори серотонина су важно полазиште за лекове, на пример антидепресиве. Истраживачи су синтетисали триптамин из жабљег отрова и испитивали деловање рецептора серотонина 5-HT2A и 5-HT1A, поред осталог на мишевима.
Како каже главни аутор студије Данијел Вакер, успели су да измене структуру супстанце тако да има максималну активност на један, а минималну на други рецептор. Шта то значи? Рецептори 5-HT1A се сматрају циљним а за лечење страхова или депресија. А рецептори 5-HT2A су одговорни за халуциногено деловање изазвано психоделицима. Научници се надају да ће ускоро осмислити лекове на темељу психоделика, али без халуциногених ефеката. У бројним будућим истраживањима ће се проверавати колико психоделик користи за лечење тешких депресија или страхова.
Поменути отров не ствара само жаба Bufo alvarius, он се налази и у неким биљкама, на пример у семену и кори јопа, махунарке у Јужној Америци. На бројним подручјима се супстанце из јопа хиљадама година употребљавају као психоделик. Интересовање за ову крастачу, иначе, почело је шездесетих година прошлог века. У међувремену постоје организована путовања, рецимо у Мексико, на којима се та и друге супстанце дају туристима зарад спиритуалног искуства.
Док лечење ван клиничких студија углавном није дозвољено, Аустралија је прошле године допустила коришћење MDMA за лечење посттрауматских стресних поремећаја (PTSP). Псилоцибин, који се добија из гљива, дозвољен је за лечење депресија које се не могу другачије лечити. Али, и ту се још чују стручна неслагања. Из Аустралијске агенције за лекове кажу да се лечење одвија уз контролу психијатра и да је то можда једина могућност за пацијенте отпорне на друге врсте третмана. Почетком јуна 2024. ће и Америчка агенција за храну и лекове расправљати хоће ли дати дозволу за корићење .
(РТС)
