Највећи камен олтара у срцу Стоунхенџа је, заправо, шкотског, а не велшког порекла, показали су научници који су проучавали његов хемијски и минерални састав. То откриће их је запањило и разбило неколико столећа дуго веровање у вези са стеном у средишту преисторијског споменика. Још се не зна када је дивовски камен стигао у Солсберијску равницу, истраживачи претпоставаљају да је то било у периоду од 2620. до 2480. године пре наше ере. Уједно се расправља и да ли је данас хоризонтално постављен камен некад стајао усправно.
Ново откриће наговешћује да је једна од најпознатијих стенна на свету пренесена с даље локације него што се раније мислило – а то је најмање 700 километара. Сматрало се да је шест тона тешка громада у древном храму стигла из Велса, јер их је већина поријеклом из тог дела Велике Британије. Научници су анализирали њен хемијски састав и минерале и с 95 посто сигурности закључили да је доспела са североистока Шкотске. Kоаутор студије Ричард Бевeнс са Универзитета Аберисвит рекао је да је то доиста невероватно, јер „мења оно шта смо веровали у прошлом столећу”.
„Успели смо да утврдимо раздобље и хемијски отисак једне од најпознатијих стена у светски познатом древном споменику”, магласио је. „Сад можемо тврдити да је тај камен шкотског, а не велшког порекла.” Други коаутор студије објављене у часопису Nature, Роберт Иксер, додао је да овај закључак отвара питање како је тако велика стена пренесена с толико велике удаљености и зашто је то уопште учињено.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
