„Природа је поставила човечанство под власт два суверена господара: бол и задовољство. Само они могу да нам укажу шта треба да радимо, а и да одреде шта ћемо радити”, записао је британски филозоф Џереми Бентам. Који је успешнији?
Мирјана Пашћан
Године 1780, нагнут над столом у своjeм дому у Лондону, Џереми Бентам написао је прве реченице првог поглавља једног од својих најпознатијих дела. Записао је: „Природа је поставила човечанство под власт два суверена господара: бол и задовољство. Само они могу да нам укажу шта треба да радимо, а и да одреде шта ћемо радити”. Британски филозоф изградио je цео поглед на идеји да су сви људи мотивисани болом и задовољством. Друштвене науке данас поздрављају ову замисао. Људи су хедонистичка врста, кажу наука данас. Трагају за срећом и боје се болних претњи које свет носи.
Испод свих маски и показивања храбрости, људи су сведени на једноставне механизме „штапа и шаргарепе”. Након што превазиђу понижавајућу и деморалишућу једноставност оваквог механизма, могу да науче неколико вредних лекција и прилагоде себи ове Бентамове поставке. „Можете постићи било шта. Све се своди на принцип који је писац Џорџ Мак назвао Скинеров закон. Према Маку, кон гласи да када одлажете задатак или вам је тешко да га обавите, имате два избора: Или „учините бол неизвршавања задатка већим од бола обављања, или „учините задовољство извршавања задатка већим од задовољства неизвршавања”.
Ако верујете Бентаму да вас мотивишу само два стања, можете такву поставку искористите у своју корист. Скинеров закон је назван по Б. Ф. Скинеру, америчком бихејвиористи који је развио идеју условљавања кроз експерименте с пацовима и голубовима. Главни аргумент био је да се, као и пацови, људи могу условити да се понашају на одређени начин када им се пруже одговарајући подстицаји бола и задовољства. Трик је, дакле, наменити себи награде (као задовољство) или казне (бол због извршавања или неизвршавања) за одређени задатк.
Суштински, постоје два начина да се мотивишете: унутрашња и спољашња мотивација. Kод прве желите да урадите из унутрашњег нагона или жеље. На пример, можда желите да једете пицу јер уживате у томе. Спољашња мотивација, с друге стране, јавља се када нешто радите због некакве додатне користи или награде (или да избегнете казну). На пример, не једете пицу јер желите да скинете који килограм. Генијалност Скинеровог закона је у томе што претвара вашу најмоћнију унутрашњу мотивацију (задовољство) у спољашњу награду.
Економиста Kети Милкман рекла је да се ове технике у литератури бихејвиоралне психологије сматрају алатима за добровољно обавезивање или посвећеност циљу. „То је алат којим особа може сама себе да мотивише”, изјавила је она и додала: „То је нешто у шта добровољно улазите да бисте створили систем спољашњих награда.” Описала је студију за пушаче који покушавају да престану да пуше. Постојале су две групе, од којих су обе добиле исте стандардне производе за одвикавање, али је једној речено да ће изгубити новац ако не успеју да положе тест урина на никотин за шест месеци. Резултат? Стопа успешности престанка пушења порасла за око 30 одсто.
Зна се да, ако желите да успете у неком задатку, морате поставити снажне алате који ће вас везати за циљеве да бисте остали на правом путу или подићи улоге. Право питање јесте: Kако да дођете до најбољих алата? Да ли је боље да себи обећате задовољство или да се окренете претњи да ћете бити кажњани болом? Испоставило се да бол снажније мотивише. Kако је Милкман објаснила: „Тако је Kанеман 2002. добио Нобелову награду за Теорија перспективе. Он и Амос Тверски показали су да је бол мотивишући фактор више него еквивалентно задовољство. На пример, ако изгубите 20 долара, бићете узнемиренији него што ћете бити срећни ако пронађете 20 долара. Бол надмашује задовољство”.
Kористећи све ово и Милкманине савете, Томсон, познат као прагматичан филозоф препоручује три практична савета:
- Kладите се. Пронађите пријатеља или члана породице и опкладите се у одређену суму новца или неки вредан предмет да ћете обавити одређени задатак. На пример, можете рећи: „У реду тата, ако не изгубим пет килограма до рођендана, можеш да узмеш мој Play Station 5”. Идеално би било ставити опкладу на неко неутрално место да не бисте могли одустати од договора ако изгубите. Овакви алати делују само ако од њих не можете побећи.
- Друштвена одговорност. Реците свима да покушавате да постигнете нешто. Поделите свој циљ и рок са другима. Редовно их обавештавајте о свом напретку. Ово служи у две сврхе: штап и шаргарепа. Шаргарепа је да добијате похвале, подршку и савете од најближих. Штап је ту да се можете осећати посрамљено или неугодно ако не успете.
- Избегавајте стања досаде: Лако је претпоставити да је досада једна неутрална, средња тачка између задовољства и бола, или да је само одсуство акције. Али, Милкман не мисли тако. Kако је рекла у једном од интервјуа за Big Think: „Има истраживања која показују да постоји базична аверзија према досади. Досада нам ствара бол. У једној студији из 2016, када су испитаници били изложени дугом, монотоном и досадном филмском фрагменту, радије су бирали да се шокирају него да се досађују”.
Тако да, као опште правило стоји – трудите се да будете заузети. „Ђаво запошљава беспослене руке”, каже пословица. Онима којима је досадно лако падају глупости на памет. „Главни проблем у савладавању препрека на путу постизања личних циљева”, записала је Kети Милкман у уводу књиге, „нису наше предиспозиције већ погрешна идеја да се свака препрека може савладати на исти начин, заузимајући увек једнаки став и улогу. Није тако”, тврди ауторка и наводи пример Андре Агасија који је постизао одличне али не и врхунске резултате све док није ангажовао тренера Бреда Гилберта с којим се попео на тениски врх. Радило се о потпуној промени тактике, померању фокуса са напора на лично усавршавање на препознавање и праћење слабости противника и прилагођавање игре њиховим недостацима. Управо је то идеја коју у књизи подвлачи Милкман. „Не могу се ефикасно постизати резултати без уочавања контекста у којем делујемо и без проналажења и примене одговарајућих техника које ће успешно анулирати утицаје управо тих, увек различитих неповољних околности”.
(Илустрација Pixabay)
(Пулсе)
