Бактерија може да издржи зрачњење 28.000 пута јаче од оног које убија човека!
Бактерија Deinococcus radiodurans, названа бактерија Конан, због способности да преживи најсуровије услове – на пример, дозе зрачења 28.000 пута јаче од оних које би убиле човека – своју тајну, установили су научници, крије у једном антиоксидансу. Истраживачи су управо открили како антиоксиданс функционише, верујући да ће његово коришћење у заштити здравља људи на Земљи, а и у будућим проучавањима у свемиру.
Антиоксиданс настаје од једноставне групе малих молекула званих метаболити, укључујући манган, фосфат и малени пептид или молекул аминокиселина. Ова моћна тројка је ефикаснија у заштити од зрачења од мангана у комбинацији са само једном од осталих компоненти, према новој студији објављеној у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences. Према шисању аутора, налази би могли да се користе за заштиту астронаута од високих доза космичког зрачења у будућим мисијама широм Сунчевог система, преноси CNN.
„Одавно знамо да јони мангана и фосфат заједно чине јак антиоксиданс, али откривање и разумевање магичне моћи коју даје додавање треће компоненте представља велики пробој. Студија је пружила кључ за разумевање зашто је ова комбинација тако моћан и обећавајући заштитник од зрачења”, наводи у саопштењу коаутор Брајан Хофман, професор хемије и молекуларне бионауке на Веинберг колеџу Нортвестерн универзитета уметности и наука (САД). Претходна истраживања су показала да Deinococcus, уписана у Гинисову књигу рекорда као облик живота најотпорнији на зрачење, може да преживи ван Међународне свемирске станице три године. И да издрже киселину, хладноћу и дехидрацију.
Хофман и Мајкл Дејли, професор патологије на Војномедицинском универзитету у Вашингтону, такође су показали невероватну способност преживљавања бактерије. У научном раду из октобра 2022. године, који је овај двојац написао у коауторству са тимом истраживача, указали су да ако је Deinococcus икада постојао на Марсу, смрзнути микроби би могли да преживе милионима година. За претходну студију су и, иначе измерили количину антиоксиданата мангана у ћелијама бактерија. Открили су да је из нос зрачења под којим би микроорганизам могао да преживи директно повезан са количином антиоксиданата мангана. Дакле, што је више антиоксиданса мангана, то је већа отпорност на зрачење.
Када се осуши и замрзне, Deinococcus radiodurans би могла да преживи 140.000 јединица икс и гама зрака, што је 28.000 пута више од радијације која може да убије човека. За најновије истраживање Хофман, Дејли и сарадници су користили МДП, или заштитно средство изведено из мелатонина, синтетички антиоксиданс по узору на Deinococcus radiodurans који је професор Дејли осмислио. Овај антиоксиданс је коришћен у поливалентним вакцинама инактивираним зрачењем за уништавање патогена попут хламидије, на пример. Истраживачки тим је анализирао како активне компоненте МДП-а, укључујући манган, фосфат и пептид назван ДП1, штите ћелије и протеине од излагања радијацији. Када се пептид и фосфат вежу за манган, стварају тројни или троструки комплекс који је веома ефикасан у заштити од зрачења. Заједно, метаболити у МДП-у стварају тајни сос, наглашава Хофман.
Др Татјана Милојевић, са Катедре за егзобиологију на Универзитету Орлеан у Француској, која није била укључена у помнеуту студију, рекла је да ови резултати дају нове увиде у то како би метаболити могли да створе радиозаштитни штит и потенцијално побољшати у будућности. „Ово ново разумевање МДП-а могло би да доведе до развоја још снажнијих антиоксиданата на бази мангана за примену у здравству, индустрији, одбрани и истраживању свемира”, истиче проф. Дејли.
Он додаје и да ће астронаути у мисијама у свемиру бити изложени високим нивоима радијације, првенствено од енергетских честица које путују кроз космос, званих космички зраци. „МДП као једноставан, исплатив, нетоксичан и високо ефикасан радиопротектор, могао би се давати орално да би се ублажили ризици од свемирског зрачења”, каже речени професор. На Земљи, антиоксиданс би се могао користити за заштиту од акцидената радиоактивног зрачења. Тим научника сада жели да проучи да ли овај троструки комплекс који стоји иза бактеријског антиоксиданса постоји у ћелијама других организама, и ако постоји, да ли је он одговоран за њихову отпорност на зрачење.
(РТС)
