Бројни стручњаци тврде да није сваки одмор добар, те сходно томе не саветују одраслима поподневно дремање осим у случају да траје мање од 40 минута. У супротном, могу се пореметити унутрашњи телесни сат и циклуси спавања.
„Мејо клиник” пише да је човек биолошки програмиран да дужи део ноћи спава и да у току дана једном накратко одмори. Наиме, телесна температура нам у периоду између 13.00 и 15.00 сати опада у највећој мери, због чега се у то доба осећамо више поспано, преноси портал „Кликс”. Међутим, стручњаци тврде да поподневно спавање није безопасно. Ново истраживање показало је како се послеподневно спавање у временском трајању дужем од 40 минута повећава ризик за више телесних поремећаја.
Студија која је обухватила 300.000 испитаника показала је повезаност поподневног дремања с развојем метаболичког синдрома, укључујући дебљину, висок крвни притисак и повишен холестерол. Истраживање је на годишњој конференцији представио American college of cardiology.
Према њиховим резултатима, тело у сну током дана у трајању већем од 40 минута „умисли” да је у стању дубоког сна, што значајно утиче на метаболизам. Због тога можете заправо бити уморнији након таквог спавања него пре њега. Кључна је заправо дужина спавања. Одморније, бистрије и боље се осећају особе које после подне одспавају највише пола сата. Уколико дође до дубоког сна, мозак прелази у фазу „спорих таласа”
након чега се осећамо уморно и дезоријентисано.
(Извор Спутњик)
