У питању је медикамент који се издаје на рецепт, потискује апетит и продаје се под називима „вегови” (за лечење гојазности) и „оземпик” (за дијабетес). Долази у облику инјекције и опонаша хормон GLP-1, чинећи да се људи осећају више сити и мање гладни.
Лек који се користи у терапији дијабетеса типа 2, а у жижу јавности је доспео када су га многи погрешно почели користити као пречицу до витке линије, могао би да успори процес старења, верују истраживачи. Резултати нових истраживања показују да би могао да има ефекта и код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом, артритисом, Алцхајмеровом болести, па чак и код неких врста рака. „Семаглутид”, познатији као „оземпик”, „има далеко веће предности него што смо првобитно мислили”, рекао је Харлан Крумхолц, професор Медицинског факултета при Универзитету Јејл након објављивања резултата неколико нових студија.
Истраживања су открила да се медикамент може користити у терапији широког спектра болести које имају везе са срчаном инсуфицијенцијом, артритисом, Алцхајмеровом болести, чак и неким врстама рака. „Не би ме изненадило да побољшање здравља људи на овај начин заправо успорава процес старења”, истакао је професор Крумхолц на конференцији Европског кардиолошког друштва 2024, на којој су студије представљене. Нови подаци објављени су у бројним медицинским часописима, укључујући и Journal of the American College of Cardiology, који уређује професор Крумхолц и додао: „Ови иновативни лекови су спремни да донесу револуцију у кардиоваскуларну негу и могли би да направе драматично побољшање кардиоваскуларног здравља.”
Током испитивања праћено је више од 17.600 особа, старих 45 или више година. Испитаници су дуже од три године добијали или 2,4 милиграма „семаглутида” или плацебо. Учесници су имали вишак килограма (индекс телесне масе од 25-30) или су били гојазни (BMI више од 30) и имали су кардиоваскуларне болести, али не и дијабетес. Код оних који су узимали лек забележен је мањи ризик од смрти од свих узрока, укључујући кардиоваскуларне проблеме и ковид 19, открили. Испитаници који су користили лек за мршављење имали су подједнаку вероватноћу да добију ковид, али је код њих уочена мања вероватноћа да ће умрети од њега – било је 2,6 одсто умрлих међу онима који су добијали семаглутид у поређењу са 3,1 одсто оних који су узимали плацебо.
И док су жене имале мање крупних нежељених кардиоваскуларних реакција, лек је „доследно смањивао ризик” од нежељених кардиоваскуларних исхода без обзира на пол. Такође је забележено мање симптома срчане инсуфицијенције и нижи ниво упалних процеса у телу без обзира на то да ли су људи изгубили на тежини или не. Др Бенџамин Скирика, водећи аутор једне од студија и професор кардиоваскуларне медицине у Харвардској медицинској школи, изјавио је да налази „потврђују да прекомерна тежина и гојазност повећавају ризик од смрти због различитих узрока”. Међутим, то се, како је казао, може модификовати моћним терапијама заснованим на инкретину, као што је „семаглутид”.
У питању је медикамент који се издаје на рецепт, потискује апетит и продаје се под називима „вегови” (Wegovy) за лечење гојазности и „оземпик” за дијабетес. Долази у облику инјекције и опонаша хормон GLP-1, чинећи да се људи осећају више сити и мање гладни. Подстакнути објавама познатих на друштвеним мрежама, многи су почели да га доживљавају као експресно решење за вишак килограма. Тежња за савршеним стасом у више наврата изазвала је несташицу, тако је угрозила пацијенте којима је он намењен.
Стручњаци су више пута упозоравали да лек није брзо решење нити замена за добру исхрану и вежбање, и да би га требало уводити у терапију само под медицинским надзором. Као и сваки други, и семаглутид има нежељене ефекте и његова употреба носи одређене ризике. Најчешћа нежељена дејства су мучнина, узнемирени стомак, надимање и гасови. Очекује се нова серија истраживања којима би се потврдила успешност код стања и болести које су навели аутори.
(РТС)
