Rezultati japanskih nagovešćuju da godišnje doba oplodnje može dugoročno uplivisati na to koliko ćemo biti skloni gomilanju masnog tkiva.
Naučnici su pokazali da planete i zvezde ne mogu uticati na ljudske osobine i sudbine jer ne postoji ijedna poznata sila u prirodi koja bi to omogućila. Većina planeta, a osobito zvezda, previše je daleko od Zemlje da bi delovala na život bilo kojom od četiri fundamentalne sile – jakom i slabom nuklearnom, elektromagnetizmom ili, čak, gravitacijom. Međutim, neka istraživanja ukazuju da bi mogla postojati veza između sezone začeća ili rođenja i pojedinih osobina ličnosti i zdravstvenih ishoda. Kao mogući činioci navode se izlaganje svetlu, temperaturi, sezonskim zarazama i ishrani u trudnoći..
Treba naglasiti da su takve povezanosti često slabe i da ih je uglavnom teško razdvojiti od drugih uticaja. Ali, u novoj studiji objavljenoj u prestižnom časopisu Nature Metabolism naučnici su otkrili da ljudi začeti u hladnijim mesecima imaju aktivnije smeđe masno tkivo, manje visceralne masti i niži indeks telesne mase (BMI). Ključni mehanizam mogao bi biti epigenetski otisak koji se formira pre ili u trenutku začeća. Rezultati nagovešćuju da mesec začeća može dugoročno uplivisati na to koliko ćemo biti skloni gomilanju masnog tkiva.
Prema istraživanju japanskih naučnika sa Univerziteta Tohoku, osobe začete u hladnijem delu godine, između sredine oktobra i sredine aprila, imale su aktivnije smeđe masno tkivo, veću potrošnju energije i manji udeo opasne visceralne masti u odnosu na začete u toplijim mesecima. Već su neke ranije studije na miševima pokazale da hladnoća može izazvati epigenetske promene u spermatozoidima koje se prenose na potomstvo.
Kada su japanski istraživači ta otkrića pokušali primeniti na ljude, otkrili su da su osobe začete tokom hladnih meseci imale 3,2 posto veću verovatnoću da će imati aktivno smeđe masno tkivo, dok su začete u toplijim mesecima češće bile bez njega. U novoj studiji ispitanici su izloženi temperaturi od 19 Celzijusovih stepeni dva sata. Istraživači su merili aktivnost njihove smeđe masti pomoću PET/CT skeniranja – i nakon izlaganja hladnoći i posle boravka na sobnoj temperaturi.
Aktivnost smeđe masti bila je znatno viša kod osoba začetih u hladnijim delovima godine, između 1. januara i 15. aprila i od 17. oktobra do 31. decembra, u u poređenju sa začetima u toplijem delu godine, između 16. aprila i 16. oktobra. U studiji su u obzir uzeti i stvarni meteorološki podaci – temperatura vazduha i njene dnevne oscilacije u razdoblju začeća – a oni su pokazali sličnu povezanost s aktivnošću smeđe masti.
„Jedna od glavnih prednosti naše studije jeste detaljna procena aktivnosti smeđe masti pomoću zlatnog standarda i veliki uzorak zdravih učesnika”, istakli su autori. „Naš dobro osmišljen pristup i najveći uzorak u ovom području omogućili su dokumentovanje međugeneracijskog uticaja izlaganja hladnoći na aktivnost smeđe masti kod ljudi.”
Za razliku od bele masti, koja skladišti energiju, smeđa sagoreva kalorije stvarajući toplotu. Aktivacija ovog tkiva povezana je s poboljšanom regulacijom glukoze, smanjenjem upalnih procesa i manjim rizikom od metaboličkih bolesti poput dijabetesa tipa 2. Zbog toga se to tkivo u naučnim krugovima sve češće spominje kao metabolički saveznik protiv debljine. Istraživači su u studiji pratili 356 zdravih japanskih muškaraca od 20 do 39 godina. Merili su im telesnu masu, udeo visceralne masti, dnevnu potrošnju energije i iznos aktivnosti smeđe masti.
Osobe začete u hladnijim mesecima imale su u proseku niži BMI (oko 22), više smeđe masti i trošile više kalorija u mirovanju – što ukazuje na viši bazalni metabolizam. Naučnici smatraju da su spoljašnji uslovi u trenutku ili neposredno pre začeća mogli epigenetski reprogramirati polne ćelije, osobito spermatozoide, i ostaviti trajni trag u načinu na koji će se metabolizam razviti. „Znamo da okolina može epigenetski reprogramirati ćelije. Naše istraživanje sugeriše da se to može dogoditi čak i pre začća, osobito u kontekstu temperaturne izloženosti roditelja”, rekao je rukovodilac studije Takeši Joneširo.
Analiza je pokazala da je vreme začeća imalo veći uticaj na metabolizam nego sam meec rođenja, što upućuje na to da su ključni biološki signali postojali vrlo rano tokom razvoja embriona, već u fazi zigote i blastociste. Autori ističu da bi ovi nalazi, ako se potvrde na većim uzorcima i u drugim populacijama, mogli imati važne implikacije za prevenciju gojaznosti, čak i za razvoj personalizovanih intervencija u planiranju trudnoće.
„Ako znamo da izlaganje hladnoći može dugoročno uticati na metabolizam, možda ćemo jednog dana moći savetovati parove da obrate pažnju na uslove okoline– ili čak razviti terapije koje to oponašaju”, zaključuje Joneširo. Ipak, naglašava da je reč o korelaciji, a ne uzročno-posledičnoj vezi: „Otkrili smo povezanost, ne uzročnost. Potrebna su dodatna istraživanja da bismo potvrdili mehanizme i testirali ih u različitim populacijama.”
(Ilustracija Freepik)
(Indeks)
