Најновија студија је проучавала концентрације у 51 узорку мушкараца и жена из рутинских обдукција. Узети су из јетре, бубрега и мозга. Истраживачи су били изненађени када су нашли до 30 пута више микропластике у узорцима мозга него у јетри и бубрезима.
Пластика је свуда: у одећи, аутомобилима, мобилним телефонима, боцама за воду и посудама за храну. Скорашња истраживања повећавају забринутост због утицаја сићушних пластичних делића на наше здравље. Студија из САД је први пут пронашла микропластику у људском мозгу. Ипак, пише Science Alert, и други научници тек треба независно то да потврде. Да ли треба бити забринут?
Често се сматра да су пластични предмети неуништиви, али и пластика се распада на мање честице. Микропластику чине честице углавном мање од пет милиметара, а пријављена је у многим изворима воде за пиће и свакодневним намирницама. То значи да су јој људи стално изложени, па и преко исхране. Најновија студија је проучавала концентрације микропластике у 51 узорку мушкараца и жена из рутинских обдукција у Албукеркију у Новом Мексику. Узети су из јетре, бубрега и мозга. Истраживачи почињу да користе сложене инструменте који идентификују њен хемијски састав. Били су изненађени када су нашли до 30 пута више микропластике у узорцима мозга него у јетри и бубрезима.
Претпоставили су да би то могло бити због високог дотока крви (са собом носи пластичне честице). Зна се да мозак не пролази кроз исти начин ћелијске обнове као други органи у телу, због чега би се пластика могла задржати овде. Истраживачи су, такође, открили да се количина повећала за око 50 одсто од 2016. до 2024. године. Ово може бити одраз пораста загађења животне средине пластиком и повећаног излагања људи. Микропластика пронађена у овој студији била је углавном од полиетилена, најчешће произвођеног на свету, и користи се за многе производе за свакодневну употребу као што су чепови за флаше и пластичне кесе. Иначе, то је први пут да је нађена у људском мозгу.
Међутим, студија је тек припремљена за објављивање, тако да је остали истраживачи микропластике још нису ни прегледали, ни потврдили. Како микропластика доспева у мозгу? Обично улази у тело преко контаминиране хране и воде, што може пореметити микробиом црева (заједница микроба) и изазвати упале. То изазива последице у целом телу преко имунолошког система и двосмерне комуникационе везе између црева и мозга. Потоња је укључена у многе видове здравља и болести. Исто тако она се удише из ваздуха.
Једном када се ове честице нађу у цревима или плућима, могу да уђу у крвоток и затим путују по телу до различитих органа. Студије су је тако уочиле у измету, зглобовима, јетри, репродуктивним органима, крви, судовима и срцу. Да би ушла у мождано ткиво, мора да пређе крвно-мождану баријеру, сложени слој ћелија који би требало заправо то да спречи. Иако забрињавајуће, ово није изненађујуће, јер микропластика може да пређе сличне ћелијске баријере и да продре у урин, тестисе и плаценту, где је већ пронађена код људи.
Још нису установљени тачни учинци микропластике на здравље и људски мозак. Извесни лабораторијски огледи указују да може да појача упалу и оштећење ћелија, да мења склоп гена и ћелија. Осим тога, она представља ризик ако носи отрове или бактерије које покупи из животне средине. И разне хемикалије могу, такође, да исцуре из микропластике у тело, укључујући познате које ометају хормоне (бисфеноли, BPA). Али микропластику је тешко проучавати. Поред тога што је сићушна, постоји много различитих типова у животној средини. Више од 13.000 разноврсних хемикалија идентификовано је у пластичним производима, а сваке године доспевају нове.
„Циљ новог истраживања јесте да разумемо како ови чиниови мењају начин на који се она понаша у телу. Планирамо да истражимо да ли побољшање баријере црева кроз исхрану или пробиотике може спречити уношење микропластике из црева у крвоток. То може успешно зауставити честице да круже по телу и да се задрже у органима”, наводе у научном раду Сара Хелевел, виши научни сарадник из Института за неурологију Перон и научни сарадник на Факултету здравствених наука Универзитета Картин, Анастазија Горецки, научни сарадник за наставу и истраживање Факултета здравствених наука Универзитета Нотр Дам у Аустралији, и Шарлот Софилд, докторанд, која проучава микропластику и здравље на Универзитету Нотр Дам. Научници су тек на почетку пута сазнања како микропластика може утицати на здравље. Чланак о овој студији је објављен у часопису The Conversation.
(РТС)
