MEĐU IZMEĐU

MLADI S „MOZGOM-KOKICOM”

288 pregleda

Provođenje previše vremena na društvenim mrežama negativno se odražava na sve – počevši od vida i završavajući mentalnim zdravljem. Kao posledica ovakvog provođenja slobodnog vremena javio se i fenomen „mozak-kokica, koji je naročito izražen kod mlađe populacije. Savremene tehnologije poput mobilnih telefona, tableta i drugih gedžeta i društvenih mreža na kojima provodimo sate i sate pretražujući izazivaju osećaj zavisnosti, kojem se malo ko od nas može odupreti. Odvikavanje je moguće pomoću raznoraznih trikova i taktika, ali ono što se mozgu događa uopšte nije naivno.

Fenomen „mozak-kokica” identifikovao je i definisao istraživač iz psihologije Dejvid Levi pre više od jedne decenije. Danas je izraženiji nego ikad, a manifestacija izuetno specifična – ćelije sive mase su iscrpljene sadržajem, a opet željne dopaminske infuzije koji on pruža. Kako je dobio ime najbolje objašnjava sam proces pravljenja kokica – moždane ćelije su poput zrna kukuruza u vrećici koja se zagreva u mikrotalasnoj pećnici – sve više malih ideja izleće u svim pravcima, a mozak je stalno u pripravnosti da uhvati u letu nešto novo, do sada neviđeno.

Suštinski, manifestacija je sve jača što se više vremena provodi na mobilnom telefonu ili tabletu. Zbog želje za novim sadržajem i novim naletom dopamina, naročito kod pripadnika mlađe populacije, pažnja je usredsređena samo na ono što se na društvenim mrežama plasira, ali ne i na ono što se dešava u realnom životu. Ukoliko se simptomi ovog fenomena ne uoče na vreme i ne preduzmu koraci koji će umanjiti nastalu štetu, posledice mogu biti nesagledive, a rad mozga potpuno promenjen, prenosi magazin Glamour. Iako u pitanju nije oštećenje u pravom smislu te reči, razlika u njegovom funkcionisanju je primetna i onome ko ima „mozak-kokicu”, i i ljudima u okruženju.

„Istraživanje dugoročnih efekata ekstenzivne onlajn aktivnosti je u toku, ali postoje dokazi koji ukazuju na to da produženo izlaganje visokostimulativnim digitalnim okruženjima može uticati na kognitivne funkcije”, pojasnila je u intervjuu za pomenuti magazin psiholog Danijel Hejg. Kao posledica se javljaju i smanjena pažnja i povišena anksioznost koje se odražavaju na sve sfere života.

 

(Ilustracija DALL-E by ChatGPT)

(RT Balkan)

O autoru

administrator

Ostavite komentar