SINAPTIČKA VEZA

MUCANJE U VELIKOM MOZGU

254 pregleda

Finski naučnici, koje vodi Juho Joutsa sa Univerziteta Turku,veruju da su locirali područje mozga u kojem leži koren mucanja. Pronašli su strukturne promene u čvorovima moždane mreže kod ljudi koji mucaju.

Mucanje je za obolele veoma stresno, pogotovo zato što drugi ljudi često uvredljivo, agresivno ili nekorektno reaguju na taj poremećaj u govoru. Nehotična ponavljanja slogova i zvukova, rastezanje zvukova i uočljive ili tihe blokade mogu da uznemire i učine nesigurnim one koji su pogođeni. Slabost može da postane i fizički vidljiva, poput crvenila ili znojenja. Ljudi koji mucaju tačno znaju šta žele da kažu, ali to trenutno ne mogu tečno da izgovore.

Dugo se smatralo da je mucanje psihološki ili emocionalni poremećaj. Zapravo, to je neurološki uzrokovan poremećaj govora u kojem je poremećena regulacija proizvodnje govora u mozgu. Finski naučnici veruju da su locirali područje mozga u kojem leži koren mucanja. Pronašli su strukturne promene u čvorovima moždane mreže kod ljudi koji mucaju. Prema nalazu tima koji vodi Juho Joutsa sa Univerziteta Turku, to se nalazi u području baznog ganglija putamena. Putamen je jedno od centralnih područja velikog mozga i deo je sive mase. Posebno je važan za motoriku lica, odnosno mimiku.

Poremećaj u tečnom govoru ima različite uzroke. Postoji genetska predispozicija koja može, ali i ne mora, da dovede do pojave mucanja. Osim toga, neurološke bolesti poput Parkinsonove ili moždanog udara mogu da rezultiraju mucanjem. Za potrebe studije, finski istraživači ispitali su i pacijente koji su počeli da mucaju nakon moždanog udara. Moždani udar zahvatio je samo deo mozga gde se nalazi dotična moždana mreža. Ispitanici su pokazali iste strukturne promene u čvorovima te moždane mreže, kao i oni kod kojih se mucanje razvilo u detinjstvu. Prema studiji, to pokazuje da mucanje uvek nastaje u toj mreži, bez obzira na genetske ili neurološke uzroke.

Prema rečima prof. dr Martina Zomera, šefa Interdisciplinarne radne grupe za poremećaje govora na Odeljenju za neurologiju Univerziteta u Getingen (UMG), finska studija je još jednom pokazala da je leva moždana polutka presudna u formiranju govora. Studija takođe pokazuje da se dva oblika mucanja – neurogeno mucanje, tj. mucanje uzrokovano moždanim udarom, i mucanje u ranom detinjstvu – ne razlikuju mnogo, kaže dotični naučnik koji je i sam pogođen mucanjem. Do sada ne postoje efikasne mogućnosti farmakološkog ili neuromodulatornog lečenja. Prema finskim naučnicima, lokalizacija strukturne promene stvara nove metode lečenja, poput duboke moždane stimulacije.

Martin Zomer pozdravlja novi istraživački pristup: „Sigurno je moguće sprovesti lečenje na osnovu tih saznanja, ali to zahteva nekoliko međukoraka da biste razumeli gde morate da pričvrste koju elektrodu i s kojim polaritetom, a to nije tako lako. Još smo daleko od tog cilja.” Procenjuje se da u Nemačkoj sa gotovo 84 miliona stanovnika, oko 800.000 ljudi trajno muca. Više od pet odsto male dece muca, odnosno oko 50 od 1.000 djece. Dečaci su pogođeni češće nego devojčice. Mucanje često počinje iznenada između druge i šeste godine, i taj poremećaj obično nestaje sam od sebe tokom sledeće dve godine. Ali oko jedan odsto obolelih i dalje mucaju kada odrastu.

Lekovi, terapije disanja ili opuštanja i ma koje vrste lečenja, zapravo ne deluju protiv mucanja, kako to neki terapeuti obećavaju. „ Nažalost imamo nadrilekare koji obećavaju čudotvoran lek, da tako kažem. Zato morate biti na oprezu”, kaže prof. Zomer. „Čak i najteže mucanje može se sprečiti jednostavnim metodama, poput tzv. metronom-govora. Ali, mucanje tada ne nestaje, samo se skriva iza promenjenog načina govora”, objašnjava Zomer za Deutsche Welle.

Pogođeni često pokušavaju da izbegnu određene reči ili govorne situacije zbog sramote ili straha da će se osramotiti. To može da dovede do toga da se pogođeni povuku iz svakodnevnog života i postanu društveno izolovani. „Najveća opasnost kad mucate jeste držati jezik za zubima. A mnogi pogođeni baš to rade. Izbegavanje govora je nepovoljno, jer značajno ograničava mogućnosti razvoja ljudi. Zato je važno ne ćutati, nego reći ono što želite”, savetuje neurolog Zomer.

(Ilustracija Wikimedia Commons)

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar