СИНАПТИЧКА ВЕЗА

МУЦАЊЕ У ВЕЛИКОМ МОЗГУ

Visited 284 times, 1 visit(s) today

Фински научници, које води Јухо Јоутса са Универзитета Турку, верују да су лоцирали подручје мозга у којем лежи корен муцања. Пронашли су структурне промене у чворовима мождане мреже код људи који муцају.

Муцање је за оболеле веома стресно, поготово зато што други људи често увредљиво, агресивно или некоректно реагују на тај поремећај у говору. Нехотична понављања слогова и звукова, растезање звукова и уочљиве или тихе блокаде могу да узнемире и учине несигурним оне који су погођени. Слабост може да постане и физички видљива, попут црвенила или знојења. Људи који муцају тачно знају шта желе да кажу, али то тренутно не могу течно да изговоре.

Дуго се сматрало да је муцање психолошки или емоционални поремећај. Заправо, то је неуролошки узрокован поремећај говора у којем је поремећена регулација производње говора у мозгу. Фински научници верују да су лоцирали подручје мозга у којем лежи корен муцања. Пронашли су структурне промене у чворовима мождане мреже код људи који муцају. Према налазу тима који води Јухо Јоутса са Универзитета Турку, то се налази у подручју базног ганглија путамена. Путамен је једно од централних подручја великог мозга и део је сиве масе. Посебно је важан за моторику лица, односно мимику.

Поремећај у течном говору има различите узроке. Постоји генетска предиспозиција која може, али и не мора, да доведе до појаве муцања. Осим тога, неуролошке болести попут Паркинсонове или можданог удара могу да резултирају муцањем. За потребе студије, фински истраживачи испитали су и пацијенте који су почели да муцају након можданог удара. Мождани удар захватио је само део мозга где се налази дотична мождана мрежа. Испитаници су показали исте структурне промене у чворовима те мождане мреже, као и они код којих се муцање развило у детињству. Према студији, то показује да муцање увек настаје у тој мрежи, без обзира на генетске или неуролошке узроке.

Према речима проф. др Мартина Зомера, шефа Интердисциплинарне радне групе за поремећаје говора на Одељењу за неурологију Универзитета у Гетинген (УМГ), финска студија је још једном показала да је лева мождана полутка пресудна у формирању говора. Студија такође показује да се два облика муцања – неурогено муцање, тј. муцање узроковано можданим ударом, и муцање у раном детињству – не разликују много, каже дотични научник који је и сам погођен муцањем. До сада не постоје ефикасне могућности фармаколошког или неуромодулаторног лечења. Према финским научницима, локализација структурне промене ствара нове методе лечења, попут дубоке мождане стимулације.

Мартин Зомер поздравља нови истраживачки приступ: „Сигурно је могуће спровести лечење на основу тих сазнања, али то захтева неколико међукорака да бисте разумели где морате да причврсте коју електроду и с којим поларитетом, а то није тако лако. Још смо далеко од тог циља.” Процењује се да у Немачкој са готово 84 милиона становника, око 800.000 људи трајно муца. Више од пет одсто мале деце муца, односно око 50 од 1.000 дјеце. Дечаци су погођени чешће него девојчице. Муцање често почиње изненада између друге и шесте године, и тај поремећај обично нестаје сам од себе током следеће две године. Али око један одсто оболелих и даље муцају када одрасту.

Лекови, терапије дисања или опуштања и ма које врсте лечења, заправо не делују против муцања, како то неки терапеути обећавају. „ Нажалост имамо надрилекаре који обећавају чудотворан лек, да тако кажем. Зато морате бити на опрезу”, каже проф. Зомер. „Чак и најтеже муцање може се спречити једноставним методама, попут тзв. метроном-говора. Али, муцање тада не нестаје, само се скрива иза промењеног начина говора”, објашњава Зомер за Deutsche Welle.

Погођени често покушавају да избегну одређене речи или говорне ситуације због срамоте или страха да ће се осрамотити. То може да доведе до тога да се погођени повуку из свакодневног живота и постану друштвено изоловани. „Највећа опасност кад муцате јесте држати језик за зубима. А многи погођени баш то раде. Избегавање говора је неповољно, јер значајно ограничава могућности развоја људи. Зато је важно не ћутати, него рећи оно што желите”, саветује неуролог Зомер.

(Илустрација Wikimedia Commons)

(РТС)

Visited 284 times, 1 visit(s) today

О аутору

administrator

Оставите коментар