Сићушни магнетски роботи, велики као двадесетина људскога црвеног крвног зрнца, који се убризгају у људски организам, могли би се употребити за лечење крварења у мозгу узрокованих анеуризмама, објавили су британски и кинески научници. У студији коју је водио Факултет за инжењерство Универзитета Единбургу поменути истраживачи су то доказали. Тај поступак би у догледно време омогућио прецизно лечење анеуризми мозга уз релативно низак ризик за здравље пацијента. Таква крварења, иначе, сваке године широм света узрокују око 500.000 смртних случајева.
Анеуризма је крвљу испуњена избочина на можданој артерији која се може прснути и изазвати смртоносно крварење или резултирати можданим ударом или инвалидитетом. У лабораторијским испитивањима на зечевима истраживачи су користили магнетске наноботе састављене од лекова за згрушавање крви у омотачу који се отопи на одређеним температурама. У артерију су убризгали неколико стотина милијарди магнетских наноробота од којих је сваки запремао двадесети део црвеног крвног зрнца и потом су их до мјеста анеуризме даљински водили као рој помоћу магнета и снимања.
Магнетски извори ван тела су затим подстакли груписање робота унутар анеуризме и загревање до тачке топљења, ослобађајући природни протеин за згрушавање крви који блокира анеуризму да се спречи или заустави крварење у мозгу. При томе поступку лек се ослободио баш на ономе месту ге је требало онемогућити или зауставити крварење. Према мишљењу научника студија указује на оптимистичку будућност. Наиме, минијатурним роботима би ее могло даљински управљати да извршавају сложене задатке у људском телу – попут циљане испоруке лекова и обнове органа, а на минимално инвазиван начин.
„Нанороботи би могли отворити нове границе у медицини, потенцијално омогућујући да обавимо хируршке захвате уз мање ризика у односу на конвенционално лечење и да лекове циљано и прецизно доведемо до тешко доступних делова у организму”, рекао је један од коаутора студије, др Ћи Чоу са Факултета инжењерства у Единбуру. Он и сарадници сматрају да је студија показала да наноботи могу преносити лекове до прецизних локација, а да притом изостане опасно цурење у крвоток, што је – како су истакли – кључан тест сигурности и делотворности технологије.
Уједно би наноботи смањили потребу за имплантатима у лечењу можданих анеуризми, попут спирала или стентова (мрежасте цеви), Истовремено би овакви поступци умањит ризик од да тело одбаци имплантат. Студију, објављену у часопису за нанознауку и нанотехнологију Small, водили су чланови тимова из Велике Британије и Kине. Иста група научника осмислила је и нанороботе за уклањање крвних угрушака који су већ показали успешним у лечењу можданих удара.
(Илустрација Универзитет Единбург/Jianrong Wu
(Индекс)
