Људска врста је због развијене интелигенције изузетно напредовала. Но, ново истраживање показује да то има своју цену – већу осетљивост на пропадање мозга. Неуронаучник Сам Викери са Универзитта Хајнрих Хајне у Немачкој и сарадници открили су да је зарад додатног неуролошког капацитета који је настао након што се пре више од 6 милиона година човек раздвојио од најближих еволуционих рођака сива твар постала рањивија на утицаје старења. Централни нервни систем састоји се, наиме, од сиве и беле масе. На површини мозга налази се сива, састављена од нервних ћелија између којих је потпорно ткиво. У средишњем делу мозга је бела твар, изграђена од живчаних влакана која излазе из нерних ћелија сиве твари.
Сива маса има сивкасту или тамнију боју због високе концентрације живчаних ћелија које управљају значајним функцијама, попут говора, учења, кретања и сличног. Различита подручја мозга одговорна су за различите функције, а сива твар има значајну улогу у свим аспектима људског живота. Бела маса се, с друге стране, углавном састоји од нервних влакана (аксони) која повезују мождане ћелије и олакшавају комуникацију са остатком тела. Поменути научници су алгоритмима прочешљали MRI (магнетна резонанца) скенирања 189 мозгова шимпанз и 480 људских мозгова да мапирају и упореде волумене сиве твари. Проучили су, такође, разлике између мозгова шимпанзи, павијана и резус макакија, пише Science Alert.
Код шимпанзи и павијана није пронађена вета између повећања волумена мозга и пропадања повезаног са старењем. Напротив, чак је поређењем шимпанзи и макакија установљено побољшање здравља мозга, што указује да је јединствена кортикална експанзија код људи повећала рањивост врсте на дегенерацију мозга повезану са старењем. „Префронтални кортекс игра важну улогу у вишим когнитивним функцијама, као што су радна меморија и језик. Повећање волумена префронталног кортекса, које је било кључно у еволуцији примата, повезано је код људи са знатним смањењем сиве твари у току старења”, пишу Викери и сарадници.
Људски мозак се проширио да би се прилагодио вишим кортикалним функцијама. Префронтални кортекс је међу првима на које утичу промене повезане са старењем и дегенеративним обољењмаа као што су Алцхајмерова и Паркинсонова болест. То подупире хипотезу да су делови који се посљедњи развијају током сазријевања први на које негативно делује старење. Научници претпостављају да су та подручја рањивија на пропадање јер имају мању густоћу неурона наспрам других. Наравно, и шимпанзе губе сиву твар током старења, али је то много више изражено код људи. Викери упозорава да су већина прегледаних шимпанзи биле женке, што би могло утицати на резултате, зато предлаже нова истраживања са уравнотеженом сразмером полова. Истраживање The uniqueness of human vulnerability to brain aging in great ape evolution објављено је у часопису Science Advances.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
