Откриће упућује да је живот на Земљи започео релативно брзо након формирања планете пре 4,54 милијарде година и да је био способан за комплексне биолошке процесе много раније него што се мислило.
У новој студији објављеној у часопису Nature Ecology & Evolution међународни тим научника реконструирао је последњег универзалног заједничког претка (LUCA – Last Universal Common Ancestor) свих данашњих облика живота – од бактерија, преко биљака до људи. Био је то сложен организам који је живео пре отприлике 4,2 милијарде година, поседовао је развијен метаболизам и рани облик имунолошког система, што указује на то да је живот на Земљи започео раније и био комплекснији него што се мислило.
Сваки живи организам – од бактерије, преко влати траве до слона – кодиран је са иста четири слова ДНK. Рибозоми читају тај код, спајају двадесет познатих аминокиселина и користе ATP за стварање енергије. Та сличност наводи биологе на потрагу за првим заједничким претком свих познатих организама,. Иако није први облик живота, он је кључна тачка у еволуционом стаблу из које потичу два главн подручја живота: бактерије и археје.
Претходне процене указивале су да он био једноставан организам с ограниченим бројем гена. Међутим нова студија показала је да је имао геном величине око 2,5 мегабаза, који је кодирао приближно 2.600 протеина – слично модерним прокариотским организмима. Прокариоти су једноћеелијски организми који, за разлику од еукариота, немају мембраном обавијене органеле попут једра, митохондрија и ендоплазматског ретикулума. Генетски материјал слободно је смештен у цитоплазми.
Анализа гена новооткривеног организма обелоданила је присуство сложених метаболичких путева, укључујући онај који омогућује везивање угљен-диоксида с водоником за стварање ацетата и енергије. Такавданас постоји код неких анаеробних микроорганизама, а то сугерише да је најстарији претеча био способан за самостално преживљавање у анаеробним или у условима без ваздуха.
Занимљиво је и откриће гена сличних данашњим CRISPR склоповима које бактерије користе за одбрану од вируса, и то упућује да имао рани облик имунолошког система.Професор Давиде Пизани, коаутор студије, каже да је ово истраживање показало да је то био сложен организам, не превише различит од модерних прокариота: „Посебно је занимљиво што је поседовао рани имунолошки систем, што показује да је већ пре 4,2 милијарде година наш предак био укључен у еволуциону трку с вирусима”.
Иако се дуго сматрало да је обитавао у дубоким хидротермалним изворима океана, нова проучавања сугеришу да је могао боравити и у плићим, топлим воденим телима на површини Земље. Постојање гена за поправку оштећења узрокованих ултраљубичастим зрачењем подржава ову хипотезу. Едмунд Муди, водећи аутор, истиче да се показало је један ген кодирао протеин који поправља оштећења изазвана ултраљубичастим светлом. „То упућује да је могао живети релативно близу површине воде, у досегу сунчевих зрака”.
Иначе, није био усамљен; представљао је део раног екоистемас другим микроорганизмима. Његов метаболизам излучивао је отпадне твари, попут ацетата, које су могле служити као храна другим организмима, чиме се стварала основа за сложеније еколошке интеракције. Сазнање да је био сложен организам с развијеним метаболизмом и раним имунолошким системом има значајне импликације за разумевање еволуције живота. Наиме, упућује да је живот на Земљи започео релативно брзо након формирања планете пре 4,54 милијарде година и да је био способан за комплексне биолошке процесе много раније него што се мислило.
„Ако су наши закључци тачни, брзина еволуције или иновација живота, била је много већа у раној повести Земље него што је данас”, објаснио је Муди. Ово откриће такође подржава идеју да би живот могао бити честа појава у свемиру ако постоје одговарајући услови попут текуће воде и стабилног извора енергије.
(Илустрација Nature)
(Индекс)
