Kаспијско језеро највеће је на свету, огромна водена маса отприлике величине Немачке. Обала је дугачка више од 6.500 километара и дели је пет земаља: Kазахстан, Иран, Азербејџан, Русија и Туркменистан. На језеро се ослањају због риболова, пољопривреде, туризма, пијаће воде, и резерви нафте и гаса. Изградња брана, прекомерно искоришћавање, загађење и климатска криза узрокована утичу на опадање, а неки стручњаци страхују да је Kаспијско језеро на тачки с које нема повратка. Висина воде зависи од осетљиве равнотеже притока, падавина и испаравања..
Оближње Аралско језеро, које се протеже између Kазахстана и Узбекистана, било је некада једно од највећих светских, али је готово нестало уништено људским делањем и климатском кризом. Хиљадама година Kаспијско језеро имало је успоне и падове како су температуре колебале, а ледене плоче напредовале и повлачиле. У минулих неколико деценија, међутим, повлачење се убрзава. Људи у томе играју важну улогу. У Kаспијско језеро улива се 130 река, али око 80% воде долази из Волге, најдуже европске ријеке, која вијуга кроз средишњу и јужну Русију. Русија је изградила 40 брана, а у изградњи је још 18.
Висина Kаспијског језера опада од средине децедесетих, а то се убрзало од 2005. У том раздобљу спустила за око метар и по, истиче Матијас Пранге са Универзитета у Бремену у Немачкој. „Kако се планета загрева, ниво ће драстично пасти”, изјавио је он за CNN. Његово истраживање предвиђа пад од 8 до 18 метара до краја столећа, зависно од загађења фосилним горивима. Друга студија наговешћује да је до 2100. могуће опадање до 30 метара. Чак и према оптимистичнијим сценаријима глобалног отопљења, северни и плићи део, углавном око Kазахстана, требало би потпуно нестати, истиче Џој Сингарејер, професорка палеоклиматологије на Универзитету Рединг у Енглеској и коауторка студије. Било би и геополитичких последица. Пет земаља које се надмећу за све мање изворе могло би ући у сукобе због нафте и гаса, сматра она.
Стање је већ катастрофално за јединствен животињски свет Kаспијског језера, које је станиште за стотине врста, укључујући угрожену дивљу јесетру, извор 90% светског кавијара. Језеро није повезано с морем најмање два милиона година, а екстремна изолованост резултирала је појавом бизарних створења попут врло чудних шкољки. Али повлачење воде смањује количине кисеоника у дубинама, што би могло избрисати преостале врсте које су преживеле милионе година еволуције. Kриза погађа и каспијског туљана кога нема нигде другде на Земљи. Нема једноставних решења. Ниједна држава није кривац, али ако не предузму колективну акцију, могла би се поновити катастрофа са Аралског језерс. Осим тога, нема јемства да ће се језеро икад више вратити у природни и нормални циклус.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
