Пораст очекиваног трајања животног века протеклих деценија све више успорава, упркос убрзаном развоју медицине, показала је нова студија објављена у часопису Nature Ageing.
Kрајем 19. столећа очекивано трајање живота у развијеним земљама износило је 30-40 година. У 2023. најдуговечније нације достигле су од 84 до 85 година. Главни чиниоци који су довели до продужења у 20. веку укључују појаву антибиотика и вакцина који су знатно смањили смртност од заразних болести попут туберкулозе, богиња, оспица, грипа, дифтерије и сличних. Осим тога, побољшани санитарни услови, боља исхрана, приступ чистој води и унапређења у пренаталној и постнаталној бризи придонели су драстичном смањењу смртности, особито међу децом и трудницама. Развој јавног здравства био је кључан за овај напредак.
Иако је животни век готово удвостручен током 20. столећа, минулих неколико десетлећа раст је много мањи од очекиваног – само шест и по година од 1990. године. Неке студије указују да су границе зтајања људског живота можда већ досегнуте: око 85–95 година за очекивани животни век и 115–125 година за максималну дуговечност. Према новој студији која је анализирала податке из десет земаља у протекле три деценије долази се, изгледа, до биолошких граница људског живљења.
„Постоје ограничења колико далеко можемо помакнути границе људског живљења”, рекао је за Nature News један од аутора студије С. Џеј Олшански, епидемиолог са Универзитета Иллиноис у Чикагу. „Ако довољно дуго живите, наићи ћете на препреку биолошког процеса старења.” Дотични научник тврди да је доба радикалног продужења живота завршено, но поједини се не слажу сматрајући да би медицина могла пронаћи начине да помакне те границе.
У 20. веку напредак у јавном здравству и медицини продуживао је животни век за око три године по деценији. Међутим, Олшански и неки истраживачи истичу да тај темпо није одржив, упркос оптимистичним прогнозама које су предвиделе да ће већина деце рођене у 21. столећу доживети 100 година или више. За потврду таквих прогноза, наравно, требало би причекати довољно дуго да почну умирати садашњи млади. Олшански и сарадници су први пут 1990. објавили идеју да очекивано трајање живота има биолошку границу. Сада, 30 година касније, наглашавају да имају коначне доказе да је та хипотеза исправна.
Наведени докази темеље се на подацима смртности у богатим земљама с највишим очекиваним животним веком, укључујући Хонг Kонг, Јапан, Јужну Kореју, Аустралију, Француску, Италију, Швајцарску, Шведску, САД и Шпанију. Анализа је обухватила раздобље од 1990. до 2019. да се избегн учинак пандемије ковида-19 који би могао искривити или барем закомпликовати податке. Истраживање је показало да је стопа продужења очекиваног трајања живота од 2010. до 2019. пала испод оне забилежене од 1990. до 2000. Људи су и даље живели дуже, али не у толикој мери. У свим земљама, осим у Хонг Kонгу и Јужној Kореји, десетљодишњи пораст очекиваног трајања живота успорио је на испод двије године.
Студија је показала да деца рођена након 2010. заправо имају релативно малу шансу да доживе 100 година (5,1% шансе за жене и 1,8% за мушкарце). Највеће шансе за доживети стоту имају жене у Хонг Kонгу са 12,8% вероватноће. „Наша анализа сугерише да је веровтноћа преживљавања до 100 година мања од 15% за жене и 5% за мушкарце. То упућује на закључак да је, осим ако се процеси биолошког старења значајно не успоре, радикално продужење људског живота мало вероватно у овом веку”, пишу у уводу у студију аутори.
Многи истраживачи сматрају да ће даље продужење очекиваног трајања живота бити тешко постићи без значајних медицинских открића која би се бавила болестима старијих особа. Дмитри Јданов, демограф из Института за демографска истраживања Макс Планк, истиче да, иако је даљи скок у животном веку тежак, брз развој нових технологија може довести до неочекиване здравствене револуције. И додаје да су пре стотину година ретки веровали да ће се смртност деце знатно смањити, но напредак у вакцинама, образовању и јавном здрављу смањио је ту стопу са више од 20% у 1950. години на мање од 4% данас.
Занимљиво је да студија, такође, открива шокантан пад просечног животног века у САД током десетлећа које је започело 2010. године, што је тренд који је од 1900. виђен у популацијама с дугим животним веком само после екстремних догађаја, попут ратова. Аутори студије наглашавају да је тај пад у САД узрокован повећањем броја смртних случајева због болести попут дијабетеса и срчаних обољења код људи у добу од 40 до 60 година.
Извесни здравствени стручњаци сматрају да се очекивано трајање живота у земљама попут САД и Велике Британије почело скраћивати због комбинације чинилаца као што су повећане стопе хроничних болести, неједнакости у приступу здравственој нези, гојазности и растућа злоупотреба опијата. Олшански закључује да тај пад указује нанешто прилично негативн што се догађа у одређеним подгрупама становништва, јер богатије и образованије заправо и даље бележе побољшања.
Наиме, подаци показују да у САД најбогатији људи живе у просеку 10-15 година дуже у поређењу с најсиромашнијима. Ови налази требало би да имају импликације на пензиони систем и осигуравајућа друштва која су се водила предвиђањима да би се раст очекиваног трајања живота могао наставити сличним темпом као у 20. столећу.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)