Астрономи су пажљиво прочили јато звезда, очигледан остатак језгра релативно мале галаксије коју је прогутао Млечни пут пре 8 до 10 милијарди година. Били су фасцинирани оним што се крије у центру. Наиме, необично кретање седам звездапружа убедљиве доказе за присуство неухватљиве црне рупе средње величине у средишту. Већа је од обичних насталих у имплозији звезде, али мања од чудовишта која постоје у језгру већине галаксија.
Јато, названо Омега Kентаури, има око 10 милиона звезда, а црна рупа је најмање 8.200 пута масивнија од нашег Сунца. „Дуго траје дебата да ли уопште постоје црне рупе средње масе, а посебно у Омега Кентаури. Наше откриће могло би да помогне у решавању те загонетке”, рекао је астроном Максимилијан Хеберле из Института Макс Планк, водећи аутор студије објављене у часопису Nature. Ова црна рупа налази се на око 17.700 светлосних година од Земље. Светлосна година је раздаљина коју светлост пређе за годину дана – 9,5 трилиона километара. Једина позната већа у Млечном путу је Стрелац А*, удаљена око 26.700 светлосних година од Земље.
Црне рупе су изузетно густи, с тако јаком гравитацијом да чак ни светлост не може да побегне, што их чини тешким за уочавање. Ова је откривена на основу тога како њено гравитационо привлачење утиче на брзину седам брзих звезда у близини, што је документовано у две деценије посматрања свемирског телескопа „Хабл”. Истраживачи верују да је мања галаксија, можда 10% величине Млечног пута, имала црну рупу која је постала супермасивна јер се хранила гасом и другом оближњим материјалом привученим. Али галактичко спајање, које се догодило када је Млечни пут био око четвртине или трећине садашње старости, оставило је црну рупу замрзнуту у времену.
„У овом спајању галаксија је изгубила сав гас и због тога је раст њене црне рупе заустављен, остављајући је у стању средње масе, додала је Надин Нојмајер”, астроном из Института Макс Планк, коауторка студије. Спајање је уклонило већину звезда мање галаксије, остављајући само централни део – сада звездано јато Омега Кентаури. „Сумња се да су црне рупе средње масе у центрима галаксија или у центрима звезданих јата. Међутим, било их је веома тешко открити због мање масе у поређењу са супермасивним црним рупама”, објаснио је Хеберле.
„Највероватнији сценарио за настанак црне рупе средње масе у центру Омега Кентаура јесте судар и спајање веома масивних звезда веома рано у току стварања звезданог јата. Ове звезде се приближавају једна другој, сударају и стварају још масивније звезде које еволуирају у црне рупе прилично брзо. Црна рупа средње масе може порасти спајањем неколико мањих црних рупа”, допунила је Нојмајер. Црне рупе средње величине могле би бити кључ за разумевање порекла супермасивних. „Црне рупе средње масе су вероватно веома честе, посебно у раној еволуцији универзума. Сматра се да су семе за супермасивне црне рупе”, закључила је Надин Нојмајер, а преноси ХРТ.
(Илустрација Омега Кентаури/ESA)
(Н1)
