Ispitanicima je u kontrolisanom okruženju davan psilocibin, psihoaktivni sastojak koji se prirodno nalazi u određenim vrstama pečuraka, poznatim po nazivima magične ili lude. Ista tvar se sve više proučava u lečenju mentalnih poremećaja. Naslovna ilustracija (gore) nastala je u desetinama snimanja mozga. Učesnicima studije dali su psilocibin i snimili ih na maegntnoj rezonanci (MRI).
Kaleidoskopski vrtlog boja je u suštini toplotna mapa promena u, pri čemu crvene, narandžaste i žute odražavaju značajna odstupanja od normalnih obrazaca aktivnosti. Plava i zelena prikazuju uobičajenu aktivnost u takozvanim funkcionalnim mrežama, neuronskim komunikacionim putevima koji povezuju različite regione, piše New York Times. Snimanja objavljena u časopisu Nature nude redak uvid u divlju neuronsku oluju povezanu sa supstancama koje menjaju um. Istraživači kažu da bi mogli da pruže potencijalnu mapu za razumevanje kako psihodelična jedinjenja, kao što su psilocibin, LSD i MDMA, utiču na mentalno zdravlje.
„Psilocibin, za razliku od bilo kojeg drugog leka koji smo testirali, ima ogroman učinak na ceo mozak što je bilo prilično neočekivano”, rekao je dr Niko Dosenbah, profesor neurologije na Univerzitetu u Vašingtonu i viši autor studije. I dodaje da je bilo prilično šokantno kada su videli koliko je to. Proučavanje je uključivalo sedam zdravih odraslih osoba kojima je data ili pojedinačna doza psilocibina ili placebo u obliku metilfenidata, generičke verzije amfetamina ritalina. Svaki je prošao 18 skeniranja, pre, tokom i posle inicijalnog doziranja. Četiri su se vratila šest meseci kasnije na dodatnu sesiju psilocibina.
Iako su skeniranja ispitanika koji su uzimali metilfenidat pokazala akutne promene u obrascima moždane aktivnosti, neuralni poremećaj među onima koji su uzimali psilocibin bio je tri puta veći. Veliki deo dogodio se u delovima mozga uključenim u introspektivno razmišljanje, kao što su sanjarenje i pamćenje, oblastima koje im pomažu da definišu vlastiti osećaj sebe. Možda više iznenađuju snimci napravljeni danima i sedmicama kasnije. Oni su pokazali da se mozak učesnika koji su uzimali psilocibin uglavnom vratio u normalu, ali je ostala izvesna promena, a to kazuje da su učinci supstance ostali dugo nakon što je napustila telo.
Dr Džošua Sigel, neuronaučnik i vodeći autor, kaže da studija osnažuje ideju da je psihodeličko iskustvo – intenzivne vizualizacije, izobličenja vremena i prostora i odvojenost od sebe – suštinski deo terapijskog procesa. Iako bi takva pretpostavka mogla izgledati sama po sebi očigledna, ona nije univerzalno prihvaćena. Dotični neuronaučnik misli da bi rezultati mogli poslužiti i kao suprotnost hipotezi koja previše naglašava placebo efekat, s obzirom da znatan procenat učesnika u proučavanju psihodeličnih droga prijavljuje poboljšanja mentalnog zdravlja uprkos činjenici da nisu primali psihoaktivnu drogu.
(Ilustracija Sara Moser/Washington University School of Medicine)
(N1)
