Нивои зрачења које су искусиле жабе у Чернобиљу нису утицали на њихову старост или брзину старења, показало је ново истраживање. Ове две особине се не разликују у узорцима ухваћених у подручјима с високом радијацијом и оних који живе у контролним подручјима без зрачења. Такође нису пронађене разлике у нивоима кортикостерона, хормона повезаног с одговором на стрес, зависно од зрачења којем су изложени ови водоземци.
Ово су главни налази истраживања које су водили Универзитет Овиједо и Биолошка станица Донана-CSIC, а сарађивали су и међународни истраживачи. Реч је о првој анализи могућих дугорочних ефеката радијације на старост и брзину старења чернобилске фауне. Резултати показују да „нивои радијације, којим су тренутно изложене жабе у Чернобиљу, нису довољни да изазову хронично оштећење ових организама”. Ова врста истраживања које прецизно мери излагање радијацији и анализира дугорочне биолошке особине, као што су старост и брзина старења, од суштинског је значаја да се исправно процени тренутни утицај катастрофе на дивље животиње.
Научници истичу да је прошло готово 40 година од несреће у четвртом реактору тамошње нуклеарне електране, а током овог периода је ниво радијације знатно опао у подручјима која су првобитно погођена. Процењује се да је преостало мање од 10 посто радијација емитоване у несрећи, а неки од најопаснијих изотопа – попут јода, нестали су у року од неколико месеци. Новија истраживања показују да је Чернобиљ, заправо, постао један од највећих природних резервата у Европи. Ово објашњава зашто је кључно обавити прецизну процену у којој мери ова несрећа и данас има штетне посљедице по околину.
(Илустрација Pixabay)
(Kликс)

Nije najbitnija doza ozračenosti, nego apsorbovana doza. Pred njom niko ne može ostati bez posledica, jer jonizujuće zračenje predaje višak svoje energije atomima i molekulima materije koja je dozu apsorbovala, izazivanjući njihovu jonizaciju. Apsorbovana doza se meri u Gy (grej; Gy = J/kg). Iako je žaba ozračena, ona slabo interguje te slabo i apsorbuje. Od životinja, gmizavci su najotporniji; Ubedljivo su najotpornije neke gljive, koje su čak poboljšale metaboličke vrednosti, kao da se hrane zračenjem. I neki insekti su veoma otporni, kao što je buba švaba i buba crvena „papučarka“, mada je pretrpela vidljive mutacije na leđnoj šari u obiliku romba – deformisani su. Iznenađenje predstavlja većina biljnog i životinjskog sveta u regiji oko Černobiljske NE jer su se prilagodile na zračenje. Životinje sa oklopom /kornjače, rakovi, armadilo / su prosto zaštićene i njihovva apsorbovana doza je neuporedivo manja, od drugih iz njihove vrste.