Научници су открили резервоар текуће воде на Марсу – дубоко у стеновитој спољашњој кори, јавља BBC. Ово откриће долази из нове анализе података с Насине сонде Mars InSight која је слетела на „црвену планету” 2018. године. Летелица је носила сеизмограф који је забележио четверогодишње потресе из дубине Марса. Анализом тих подрхтавања – тачно како се планета окреће – уочили су сеизмичке сигнале текуће воде. Иако постоји замрзнута вода на половима и докази паре у атмосфери, ово је први пут да је пронађена текућа вода. Налази су објављени у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
Поменута мисија завршила се у децембру 2022, након што је четири године ослушкивала „пулс Марса”. За то време сонда је забележила више од 1.319 потреса. Мерењем брзине кретања сеизмичких таласа истраживачи су утврдили кроз који материјал се највероватније крећу. „Ово су заправо исте технике које користимо за тражење воде на Земљи или нафте и плина”, објаснио је професор Мајкл Манга са Универзитета Беркли у Калифорији, иначе учесник у истраживању. Проучавање је обелоданило резервоаре воде на дубинама од око 10 до 20 километара. „Разумевање воденог циклуса Марса кључно је за одгонетање еволуције климе, површине и унутрашњости планете”, нагласио је руководилац подухвата др Вашан Рајт из Океанографског института у Сан Дијегу.
Професор Манга је додао да је вода „најважнији молекул у обликовању еволуције планете”. Наведено откриће, нагласио је, даје одговор на велико питање куда је нестала сва вода с Марса. Истраживања површине планете показују да су у давна времена постојале реке и језера. Али већ три милијарде година то је пустиња. Део те воде нестао је у свемиру када је Марс изгубио атмосферу. Међутим, истакао је професор Манга, овде на Земљи, „велики дио наше воде је под земљом и нема разлога да то не буде случај и на Марсу”. Сонда је, иначе, могла снимати само непосредно из коре изнад које се налазила, а истраживачи очекују да има сличних резервоара широм планете.
„Она је заробљена 10-20 километара у кори. Бушење рупе 10 километара дубоке – чак и за Елона Муска – било би тешко”, напоменуо је професор Манга. Откриће би, такође, могло указати на други циљ у потрази за доказима живота на Марсу. „Без текуће воде нема живота“, закључио је дотични научник. „Дакле, ако на Марсу постоје настањиви услови, они би могли бити дубоко испод површине.”
(Илустрација NASA)
(Индекс)
