Можда је најинтригантнија улога генетике. Студијама на близанцима је утврђено да је идеологија наследна с 40 посто. То не значи да је 40 посто политичких уверења обликовано генетиком, а 60 посто спољашњим чиниоцима.
Kако се формирају лична политичка уверења? Јесу ли последица детињства, већ постојећих уверења или околности у којима смо одгајани? Да ли је све ствар социјализације или природа има улогу кроз ДНK? Где је у свему томе мозак?
Научници су у протеклих 50 година озбиљно истраживали корене политичких уверења, и то подстакнути успоном социобиологије. Проучавање биолошке основе политичких опредељења омогућено је модерним средствима, као што су скенери мозга и секвенцери гена. Реч је о пољу које напредује, али истраживање биологије понашања никада није једноставно. То потврђује и студија објављена недавно. Наиме, истраживачи у Грчкој и Холандији су магнетном резонанцом прегледали скоро 1.000 Холанђана, који су одговорили на упитник у вези са својим политичким погледима.
Студија је уследила да би се проверили резултати малог испитивања из 2011. године, а које је наручио глумац Колин Фирт. Пропитивањем из 2011. је утврђено да постоје структурне разлике између мозга конзервативне и мозга либералне особе. Прецизније, утврђено је да конзервативци у просеку имају већу амигдалу, део мозга повезан с перцепцијом претње, а да либерали у просеку имају већи предњи цингуларни кортекс, део мозга повезан с доношењем одлука.
Но, најновијим изучавањем, којим су били обухваћени Холанђани, није примећено да су либералне особе имале већи предњи цингуларни кортекс. Ипак, уочено је да су конзервативне особе имале мало већу амигдалу. Вредно је обратити пажњу на запажене разлике. Kоаутор студије Стевен Шолте са Универзитета у Амстердаму открио је да је амигдала конзервативаца у просеку већа од амигдале либерала за једну семенку сусама. Та разлика је три пута мања од оне која је установљена испитивањем из 2011. Истраживачи су указали да је резултатима студије потребно крајње опрезно приступити да би се избегло подстицање заблуда и стереотипа.
Шта онда то значи? Да ли се они с већом амигдалом осећају угроженије и због тога теже конзервативизму или се конзервативци осећају угроженије, па због тога имају мало већу амигдалу? Водећи аутор студије Дијамантис Петропулос Петалас нагласио је да је немогуће знати шта је узрок, а шта последица. Јасно је да друштвено окружење највише обликује политичка опредељења. Та уверења се могу појавити у детињству, посебно када деца имају политички ангажоване родитеље или старатеље.
Идеологија појединца наставља да се обликује са школовањем и сазријевањем. Високо образовање је, како пише лист The Guardian, доследно повезано с либералнијим уверењима, посебно по питањима имиграције, људских права и родне равноправности. Можда је најинтригантнија улога генетике. Студијама на близанцима је утврђено да је идеологија наследна с 40 посто. То не значи да је 40 посто политичких уверења обликовано генетиком, а 60 посто спољашњим чиниоцима.
„То вам заправо говори у којој мери су разлике међу људима обликоване генетским факторима”, указао је политолог Арон Вајншенк, професор на Универзитету Висонсин. Наиме, истраживачи нису могли пронаћи конзервативни или либерални ген. Уместо тога, како је истакао Тобијас Едвардс са Универзитета Minnesota Twin Cities, гени делују индиректно и улогу има то у којој мери је неко школован, колико зарађује и његова интелигенција.
„Не треба очекивати да постоји неки специфичан ген за либерализам или конзервативизам, већ генетика индиректно утиче на друге особине”, објаснио је Едвардс. Он и сарадници су раније ове године објавили да би се генетика могла користити за предвиђања политичких склоности, напоменувши да је питање страначке припадности кудикамо сложеније питање. Нагласио је да међу изванредно интелигентима постоје и десничари и левичари.
Друга грешка била би изједначавање интелигенције с рационалним вредностима и размишљањем. „Kада се осврнемо на прошлост, можемо видети да су интелигентне појединце привукле различите и често контрадикторне идеје. Интелектуалци су флертовали са опасним идеологијама и тиранским режимима и били су заведени. Многи паметни људи су веровали у идеје које су потпуно глупе”, подсетио је Тобијас Едвардс.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
