DARVINOVA NIT

PRAMAJKA LJUDSKOG RODA

228 pregleda

Živela je u Africi pre oko 120.000 godina i njeni geni se nalaze u svakom od nas, kaže naučnik Instituta za opštu genetiku „Vavilov” Ruske akademije nauka Konstantin Krutovski i dodaje da je to mitohondrijska Eva – majka svih potonjih majki.

 

Mitohondrijska Eva je uslovno molekularno-biološki pojam, koji označava ženu koja je je najstariji predak savremenog čoveka (Homo sapiens). Upravo su od nje ljudi nasledili jedan od dva tipa genoma – mitohondrijalni. Ljudi imaju dva tipa genoma – jedarski i mitohondrijski. Prvi se nalazi u jedru ćelije i u procesu formiranja polnih ćelija vrši se kombinacija i redukcija; potomci dobijaju polovinu gena od oca, a polovinu od majke. Drugi genom se nalazi u mitohondrijama i on potomcima prenosi gene majke.

 

„Mitohondrije su unutrašnji delovi ćelije koji imaju elipsoidnu strukturu. Okruženi su proteinsko-lipidnom membranom koja pliva u citoplazmi i zovu se i organele. Svaka mitohondrija ima svoju DNK. Genom mitohondrije je veličine oko 16.560 nukleotida, što je za 181.000 puta manje od genoma jedra koji sadrži tri milijardi nukleotida. U mitohondrijskom genomu se nalazi 37 gena, uključujući nekoliko veoma važnih koji su odgovorni za metabolizam. Ako dođe do poremećaja u ovom genomu nastaju ozbiljne nasledne bolesti koju će majka preneti. Međutim, za razliku od jedarskog genoma, koji ima samo jednu kopiju, mitohondrijski ima mnogo kopija, jer u ćeliji ne postoji jedna mitohondrija, već nekoliko stotina, čak i hiljada. U slučaju da se mutacija dogodila u jednoj organeli, onda se to kompenzuje drugim, ali ove mutacije nisu toliko opasne kao mutacije u DNK jedra”, objasnio je profesor Krutovski.

 

Konstantin Krutovski

 

Pramajka celokupnog čovečanstva je pre

120.000 godina živela u istočnoj Africi. Međutim, to ne znači da je ona bila jedina

osoba ili da je bila jedini predstavniktog vremena. Ona predstavlja samo hipotetičkog zajedničkog pretka čiji su se geni prenosili

preko majke do savremenog čoveka.

 

Glavna funkcija tih organela je u sintezi ATF – adenozintrifosfata koji se koristi u ćelijama u svojstvu osnovnog izvora hemijske energije. „Za razliku od jedrske DNK, od koje polovinu dobijamo od majki, a drugu od oca prilikom oplođenja jajne ćelije, mitohondrijski geni u ćelijskoj strukturi, organeli, prenose se samo potomcima majke. Kada se jezgro spermatozoida spoji s jezgrom jajne ćelije, oko jezgra se nalaze mitohondrije i one se od majke prenose na bebu”, dodao je ruski genetičar.

 

U mitohondrijskoj DNK se nalaze isključivo geni majke, zato se te mitohondrije u našim ćelijama nasleđuju po majčinskoj liniji sve od prvog pretka mitohondrijske Eve. Postoje metode filogenetske analize koje se koriste za određene evolucionarne odnose među organizmima. To se može shematski prikazati i zove se filogenetsko stablo.

 

„Mitohondrijska DNK, a i bilo koja druga, mutira i što je veći vremenski prostor među pokoljenjima, sve je veći broj mutacija. Analizirajući jedinke različitog geografskog, etničkog i rasnog porekla, genetičari su izgradili filogenetsko drvo koje odražava vreme divergencije potomaka od zajedničkog pretka – majke. Posmatranjem se može videti matično filogenetsko drvo koje izgleda kao obrnuto porodično stablo. Na njemu se može videti da smo svi u srodstvu i da imamo zajedničkog majčinskog pretka u Africi. Taj predak se zove mitohondrijska Eva”, naglasio je Konstantin Krutovski.

 

Prema naučnim podacima, savremen čovek se pojavio upravo u Africi pre oko 200.000 godina i širio se dalje preko Azije i Evrope po celom svetu u proteklih 70.000-100.000 godina. „Veći deo migracije Homo sapiensa po svetu se dogodio u talasima u minulih 50.000-60.000 godina, ali su prve migracije iz Afrike bile ranije, pre oko 70.000-100.000 godina. Preko Beringovog moreuza je pre 15.000-20.000 godina počela da se nastanjuje Severna Amerika, a onda i Južna Amerika pre 10.000-15.000 godina. Pramajka celokupnog čovečanstva je pre 120.000 godina živela u istočnoj Africi. Međutim, to ne znači da je ona bila jedina osoba ili da je bila jedini predstavnik tog vremena. Ona predstavlja samo hipotetičkog zajedničkog pretka čiji su se geni prenosili preko majke do savremenog čoveka”, zaključio je ruski genetičar.

 

(IlustracijaDepositphotos/Efks)

(Sputnjik)

O autoru

administrator

Ostavite komentar