U svojem delu pustinje Gobi nedavno je Kina pustila u pogon svoj prvi eksperimentalni torijumski reaktor na rastopljene soli – TMSR-LF1. Tehnologija, koja koristi torijum umesto uobičajenog uranijuma, obećava sigurniju, čistiju i dugoročno održiviju proizvodnju energije. Za zemlju koja se suočava s izazovima smanjenja emisija gasova staklenene bašte i zavisnosti od uglja ovo je , strateški iskorak.
Torijumski reaktori koriste torijum-232, element koji je obilan u prirodi, a slabo je radioaktivan. Za razliku od uranijuma, nije fisibilan sam po sebi, ali se u reaktoru može pretvoriti u uranijum-233, koji je sposoban za fisiju, štp omogućuje stabilnu i kontrolisanu proizvodnju energije. U tehnologiji rastopljenih soli, u kojoj se torijum meša s litijevim fluoridom i koristi istovremeno kao gorivo i rashladno sredstvo, omogućuje se rad na višim temperaturama i nižim pritiscima u poređenju s tradicionalnim vodom hlađenim reaktorima. Tako se smanjuje rizik od topljenja jezgra i omogućuje pasivna sigurnost, jer se u slučaju pregrevanja reaktor automatski sam hladi.
Prema medijskim napisima, kineski naučnici su ponovno napuniti reaktor gorivom i to dok je bio u pogonu, što je značajan tehnički uspeh. Pobornici torijuma ističu da on ima nekoliko ključnih prednosti u odnosu na uranijum. Tri do četiri puta iam ga više u Zemljinoj kori, što ga čini pristupačnijim.
Reaktori na torijum proizvode manje dugotrajnog radioaktivnog otpada, a on ima kraće vreme poluraspada. Iako se iz torijuma može proizvesti uranijum-233, koji je fisibilan, postojanje izotopa uranaijuma-232 što emituje snažno gama zračenje, otežava rukovanje i korišćenje u oružane svrhe. Torijum se, inače, odlikuje stotinu puta većim potencijalom u isporučivanju energije.
Tokom rada reaktora nastaju nusprodukti koji mogu upijati neutrone i uticati na učinak reakcije, a to iziskuje sofisticirane sisteme za uklanjanje. Budući da je tehnologija relativno nova, iskustvo u dugotrajnom radu i održavanju je ograničeno. Kina je nedavno objavila otkriće velikih nalazišta torijuma, koje bi moglo zadovoljiti energetske potrebe zemlje za idućih 20.000 do 60.000 godina. Prema izveštaju magazina Popular Mechanics, kineski naučnici koristili su dokumenta s kojim se skinuta zabrana iz američke Nacionalne laboratoriej Ouk Ridž, u kojoj je šezdesetih godina smišljen eksperimentalni torijumski reaktor.
Pokretanje prvog operativnog torijumskog reaktora ima globalne implikacije. Pre svega, torijum je alternativu uranijumu, što može smanjiti geopolitčke tenzije u opskrbi nuklearnim gorivom. Manje količine radioaktivnog otpada i kraće vreme poluraspada olakšavaju zbrinjavanje i smanjuju dugoročne rizike.
(Ilustracija You Tube)
(Indeks)
