Минојска цивилизација на Kриту, често хваљена као прво писмено друштво у Европи, оставила је чудан систем писма који заокупља савремене научнике, остајући загонетка до данас. Поменута култура истицала се од 3100. до 1100. године пре Христа, током бронзаног доба. Проширила се по источном Средоземља пре него што се потпуно распало. Минојски Kрит био је место збивања многих старогрчких легенди, понајпре Лавиринта и Минотаура, што указује да је имао јак утицај на грчку митологију и културу. Такође је пионир велелепне архитектуре, од којих је најпознатија палата у Kнососу, и умјетнина и раскошних предмета.
Међу тим реликвијама, археолози су пронашли опсежне доказе писма састављеног од око 75 симбола који представљају слог (за разлику од слова) или одређени концепт (познат као идеограм). На темељу контекста натписа, са сигурношћу се може претпоставити да је Linear A коришћен у најмање два контекста: узвишени религијски списи и ужурбано рачуноводство трговине. Систем писања добио је привлачно име захваљујући писму које се састоји од линија и линеарних потеза. Дели неке сличности с другим системом писма названим Linear B, који је делимично дешифриран и користили су га Микењани у копненој Грчкој отприлике столеће касније.
Чини се да Linear B показује рану инкарнацију грчког, а сматра се да Linear A има мало везе с раним грчким језиком који се касније развио на копну. Потоњи се, иначе, налази на неколико стотина кратких натписа, од којих је већина непотпуна, угравираних на глиненим печатима и плочама. То је релативно мала величина узорка за дешифрирање целог система писма, посебно оног с језичном структуром и одликама ван тренутног разумевања. Није јасно одакле долази, иако је очито да су Минојци били у контакту с писменим Египћанима и Месопотамцима, а можда су црпели надахнуће из других цивилизација бронзаног доба.
Недавна истраживања бацила су више светла на Linear A истичући да можда није толико различит од Linear-a B као што се мислило. Др Естер Салгарела са Сент Џонс колеџа Универзитета Кембриџ израдила је опсежну базу података која је показала колико је варијанти знакова Linear-a А пренесено у Linear B, што ју је довело до закључка да су „два писма заправо две стране истог новчића”. „Постоји велика забуна са Linear-ом А. Не знамо заправо колико знакова треба узети као темељне, чак је у прошлости постојала делимично погрешна класификација знакова. Ова база података покушава то разјаснити и дати научницима основу за напредовање”, рекла је пна у изјави из 2021. „Немамо Rosetta Stone за разбијање кода Linear A и потребно је више лингвистичке анализе, али ова структурална је камен темељац”.
Неке наде се заснивају на вештачкој интелигенцији (AI), која је способна да претражује огромне банке текста и проналази нове обрасце што су људима можда промакли. Технике машинског учења утемељене на њој већ су коришћене за добијање више увида у Linear B, иако је његов старији минојски пандан још недостижан, пише LiveScience.com.
(Илустрација Wikimedia Commons)
(Kликс)
