Мултидисциплинарни тим археолога и рачунарских научника осмислио је вештачку интелигенцију (AI) која може да преводи акадијски језик готово тренутно, откључавајући историјске записе сачуване у 5.000 година старим таблицама. То је био матерњи језик Акадског царства, које је настало око 2.300. године пре нове ере, захваљујући освајачким походима свог оснивача, Саргона Великог. Kао говорни језик, акадијски се с временом поделио на асирски и вавилонски дијалекат пре него што га је потпуно заменио арамејски почетком првог миленијума пре нове ере. Данас је то заиста изумрли језик, без потомака.
Kао писани језик, међутим, показао се трајнијим. Царство је усвојило клинасто писмо својег претходника, сумерске цивилизације. Овај систем писања користио је тршчано перо за утискивање клинастих знакова у мокре глинене таблице пре него што би се оне пекле (отуда и назив клинасто писмо, што на латинском значи клинастог облика). Чак и након што је арамејски заменио акадијски као уобичајен језик тог региона, учењаци су наставили да пишу на акадијском клинастом писму све до првог века нове ере – и у антици су били невероватно упорни.
Процес превођења акадијског језика је двофазни. Прво, стручњаци транслитеришу клинасте знаке, односно преписују их користећи сличне фонетске звуке циљног језика. На пример, арапска реч الله транслитерише се као Алах на енглеском језику. Затим, научници користе транслитерацију да преведу текст на савремени језик. Да би убрзали овај дуготрајан процес, истраживачки тим је смислио модел машинског превођења за акадијско клинасто писмо, користећи исту технологију која покреће Google Translate. Модел вештачке интелигенције је трениран на узорку текстова из Open Richly Annotated Cuneiform Corpus-а, а затим је научен да преводи на два начина: из транслитерације оригиналних текстова и директно из клинастих знакова.
Резултати су обећавајући, али има још посла. Модел најбоље функционише са кратким и средње дугачким реченицама и са формалнијим жанровима, попут краљевских декрета и административних записа. Уз више обуке на већем скупу података, истраживачи се надају да ће побољшати тачност превода. На крају, циљ је да AI модел постане виртуелни помоћник за људске научнике, пружајући брзе преводе које стручњаци могу даље да усаврше. „Стотине хиљада глинених таблица са клинастим писмом документују политичку, друштвену, економску и научну историју древне Месопотамије. Ипак, већина тих докумената остаје непреведена и недоступна због њиховог огромног броја и ограниченог броја стручњака способних да их читају”, пише у студији.
(Илустрација Shutterstock/akimov konstantin)
(Нова)
