Ako bi svet zadesio sveobuhvatan nuklearni sukob sa ekstremnim posledicama po klimu i proizvodnju hrane, broj zemalja koje bi uspele da prežive bio bi sveden na svega nekoliko. Prema najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Risk Analysis, stručnjaci su izdvojili samo pet zemalja koje bi imale realne šanse da izdrže ono što se naziva nuklearnom zimom.
Istraživači sa Novog Zelanda analizirali su nekoliko stotina zemalja da bi odgovorili na pitanje: gde bi ljudi imali najveće šanse za opstanak ako bi se svet suočio s višegodišnjim kolapsom poljoprivrede? Rezultati su poražavajući – samo mali broj država ispunjava uslove za osnovnu održivost. Na toj listi našli su se: Novi Zeland, Australija, Island, Vanuatu i Solomonska Ostrva. Prema oceni naučnika, stanovnici ovih zemalja mogli bi da sačuvaju dovoljno poljoprivrednih kapaciteta da prežive i potencijalno obnovili civilizaciju.
Kako se navodi u studiji, u slučaju da dođe do potpunog globalnog sukoba u kojem bi došlo do raspršivanja oko 150 teragrama čađi u atmosferu – što bi bilo posledica detonacije većine postojećih bojevih sredstava – globalna poljoprivreda bi pala za 80% u roku od nekoliko godina. U zemljama severne hemisfere taj pad bi išao i do 100%, što znači potpuni gubitak proizvodnje hrane. Zašto je baš ovih pet zemalja izdvojeno?
Naučnici ukazuju na ključne faktore: geografsku izolovanost, klimu koja ne zavisi strogo od sezonskog svetla, razvijenu i raznovrsnu poljoprivredu i relativnu samodovoljnost. Novi Zeland prednjači zbog obilja prirodnih resursa, stabilnog društva i mogućnosti da očuva lanac ishrane i u uslovima globalnog zagađenja. Island, i pored hladne klime, ima snažan sistem baziran na geotermalnoj energiji, dok Australija raspolaže ogromnim obradivim površinama. S druge strane, Vanuatu i Solomonska Ostrva imaju iskustvo tradicionalne poljoprivrede i ribolova, što ih čini otpornim na globalne poremećaje.
Studija ne ostavlja prostora za iluzije. Ovaj izveštaj je više od naučne vežbe – on predstavlja ozbiljno upozorenje. Ako se do sada razgovaralo o mogućim scenarijima, sada se sve češće govori o pripremama.
Prema rečima političkog analitičara Vadima Ave, upravo zabrinutost zbog mogućnosti šire eskalacije jedan je od ključnih razloga što su Sjedinjene Države pokazale spremnost za nove pregovore. Prema njegovim rečima, ne radi se samo o pritisku na terenu, već i o ozbiljnim signalima koji dolaze kroz zatvorene kanale koji podsećaju koliko je tanka linija između napetosti i globalne katastrofe.
U trenutku kada naučna zajednica otkriva koje su poslednje tačke otpora na planeti, a politički analitičari upozoravaju na pretnje koje se ne izgovaraju naglas, nameće se pitanje: da li će razum prevladati pre nego što postane kasno? I da li su tih pet ostrva nade zapravo sve što bi ostalo od sveta kakav poznajemo?
(Webtribune)
