Причање у сну се свима догодило и у већини случајева то звучи као мумлање и изговарање неповезаних реченица. Иако то може бити забавно, у одређеним приликама упућује на поремећај спавања или општег здравља, наглашава др Мишел Друп. Познато је као сомнилоквија и подразумева говорење на глас. Тада обично особа: говори шапатом, прича нормалном гласношћу, виче целе речи или одговоре, изговара разумљиве реченице и води целе разговоре, има нејасне, бесмислене говоре помешане са гунђањем и другим звуциима. Без обзира на то која верзија је у питању, вероватно нећете знати да причате у сну осим ако се не пробудите док говорите или вас неко други не обавести о томе касније.
Иначе, то је врста парасомније или поремећаја сна који се јавља током спавања. За разлику од других парасомнија, обично има мало или никаквог ризика. Сан је сложен процес који утиче на здравље на различите начине. Просечан циклус траје око 90 минута, а потребно је око четири до пет тих циклуса свака 24 сата да бисте се осећали освежено и одморено. У сваком циклусу, мозак пролази кроз четири фазе и, ако је чак и делимично ометен у току било које, квалитет сна може бити нарушен.
„Пошто се већина парасомнија сматра мешовитим стањем између будности и спавања, причање у сну може бити вероватније када су обрасци поремећени или прекинути”, објашњава др Друп, а пише Cleveland Clinic. То значи да било шта што је познато да ремети сан може допринети причању укључујући: џет лег, недостатак сна, aпнеју у сну, aнксиозност и стрес и злоупотребу алкохола или других супстанци „Постоје докази да понекад причање може бити повезано са сновима, али то није увек случај. Већина снова се дешава када сте у дубокој фази сна с брзим покретима очију” наставља др Друп.
Причати у сну може бити и споредни ефекат или симптом других парасомнија. На пример, код поремећаја понашања у РЕМ фази, људи имају тенденцију да несвесно понављају своје снове. Они могу говорити, викати, ударати, кретати се или трчати са сврхом јер део њиховог мозга одговоран за парализу мишића током сна не функционише како треба. Слично томе, могу причати у сну када месечаре и када имају ноћне тероре. „Ако причање почиње изненада у одраслом добу или укључује интензиван страх, вриштање и насилне акције, требало би да размотрите посету специјалисти за спавање”, саветује др Друп.
Фокусирање на здраве навике спавања и побољшање улова може елиминисати потенцијалне поремећаје и побољшати квалитет сна. Стварање бољих навика може укључивати факторе као што су: придржавање редовног распореда спавања, бар седам сати спавања, одвајање 30 до 60 минута времена без екрана пре починка, минимизирање и управљање стресом, ограничење конзумирања алкохола, избегавање кофеина најмање шест сати пре спавања, редовно вежбањеи обезбеђивање да спаваћа соба буде тиха и мрачна
(Илустрација Freepik)
(РТ Балкан)
