Да ли су климатске промене кумовале нестанку Средњеасирског царства у Месопотамији, Новог краљевства Египта, Вавилон, Хетитског царства Анадолије, Троје, Микене у копненој Грчкој и Минојске државе на Kриту у бронзаном обу?
Пре 3200 година, човјечанство је било на врхунцу. Широм источног Средоземља, северне Африке и Блиског истока, скуп сложених и високоорганизованих цивилизација постао је међусобно повезан дипломатијом, трговином и разменом, а затим се све распало. Нека од главних друштава на која је утицао такозвани колапс бронзаног доба била су Средњеасирско царство у Месопотамији, Ново краљевство Египта, Вавилон, Хетитско царство Анадолије, Троја, Микена у копненој Грчкој и Минојска држава на Kриту. За већину ових друштава оно што је услиједило било је помало мрачно доба с мало значајних технолошких или културних напредака и друштвена стагнација.
Друштва су постала истакнута током бронзаног доба, раздобља које је почело око 3300. године пре Христа и било обележено употребом бронзаног оруђа, произведеног топљењем бакра и његовим легирањем с калајем, арсеном или другим металима. Овај технолошки напредак створио је јачи и издржљивији материјал од претходно доступних метала, дајући тим друштвима значајну предност у оружју, изради алата, инжењерству и уметности. Ова револуција је, такође, поставила темеље за развој већих урбаних средишта, успостављање сложених друштвених хијерархија и изум различитих писама, попут клинастог. Из разлога који нису јасни, ова успешна мрежа се срушила око 12. столећа пре нове ере.
У својој књизи из 2014. године о колапсу касног бронзаног доба, амерички археолог Ерик Клајн истиче 1177. годину пре Христа као одлучујући тренутак када су се околности знатно погоршале. Међутим, како напомиње, сложеним системима треба времена да се развију. Током неколико деценија бесниле су побуне, избијали ратови, градови падали у рушевине, писма су се угасила, а културе су изгледа биле избрисане с планете. Историчари су дошли до разних објашњења за пропаст, укључујући многа од уобичајених осумњиченика за колапс друштва.
Једно тумачење јесте долазак нове доминантне силе: народа мора. Ова наводна група пљачкашких освајача није оставила никакве споменике или записе, тако да је њихов идентитет далеко од јасног, а о самом постојању се још нашироко расправља. Вероватно нису били јединствена култура, него скуп разних дружина из различитих делова Средоземног мора. Без обзира на идентитет, њихов долазак могао би обаснити широко распрострањено напуштање градова широм Анадолије, Сирије, Феникије, Kанана, Кипра и Египта од 13. и 12. века пре нове ере. Такође постоји могућност да су неке цивилизације пропале изнутра кроз општи колапс система. Научници су приметили да су многа касна бронзана друштва имала „фаталне централизоване, сложене и тешке” политичке структуре које су их чиниле рањивим на неједнакост и израбљивање, што је довело до друштвене нестабилности.
Друго објашњење јесте да је у питању еколошка катастрофа. Студија из 2013. проучавала је зрнца полена из седимената древног језера у тим крајевима и пронашла доказе о климатским променама у то време. Ова еколошка мена, тврде аутори студије, довела је до раширених суша, несташица хране и појаве глади. Последица тога била је масовна миграција, друштвени преокрет и те некад снажне цивилизације које су остале рањиве на освајаче, можда народе мора. Исто тако, студије су истакле избијање куге на Kриту крајем трећег миленијума пре Христа, иако постоје ограничени докази који упућују на то да је утицала на друга друштва.
Kао што Клајн истиче у својој књизи, колапс бронзаног доба вероватно се не може објаснити једним чиниоцем. Уместо тога, он предлаже да је то била „савршена олуја несрећа”, укључујући многе од овде споменутих тема. Историји је понизни подсетник да ниједна цивилизација, без обзира колико моћна или напредна била, није имуна на колапс. Kад су велике из бронзаног доба биле на узлазној путањи, мало је ко могао предвидети да ће њихови велелепни градови и још веће идеје на крају нестати у мраку. Ипак, уз праву комбинацију климатских промена, унутрашњих сукоба и технолошких мена, чак и најмоћнија друштва могу лако посрнути и пропасти, пише IFLScience.
(Илустрација Freepik)
(Kликс)
