Свети Никола рођен је у 4. столећу као син богатог трговца пшеницом у важном ликијском граду Патара. Под именом Николаос годинама је служио као грчки бискуп у Мири, главном граду Ликије, посветивши живот доброчинству и помагању сиромашнима. У тајности је остављао поклоне на прозорима и димњацима, чиме је постао заштитник деце, трговаца и помораца. Антички град Мира, чији се остаци данас налазе у турској области Демре, био је у своје време друго највеће бискупско средиште Анадолије. Свети Никола – светац чуда – као бискуп Мире стекао је љубав народа својим добрим делима. Умро је 6. децембра 365. Године.
Да би се одала почаст овом племенитом човеку, у древном граду подигнути су маузолеј и базилика. Зидови базилике, осликани призорима чуда приписаних светом Николи, претрпели су велика оштећења током земљотреса и напада, но у 9. веку базилика је обновљена у облику цркве с куполом. Црква је препозната као један од најистакнутијих примера грађевина из римског периода на Блиском истоку, захваљујући архитектонском стилу и декорацијама. У средњем веку била је значајно ходочасничко место за хришћане који су путовали у Јерусалим.
Од 2000. године налази се на листи Унескове светске баштине. Једно од најсветијих места у хришћанском свиету, данас дочекује посетиоце у новом руху захваљујући рестаурацији и уређењу околине које је прошле године завршило Министарство културе и туризма Турске. Током ископавања ц у склопу пројекта Наслеђе за будућност дошло је до историјског открића – пронађен је саркофаг из римског доба, украшен детаљима рибљих љуски и акантусовог лишћа, за који се верује да је припадао светом Николи. Док његове мошти почивају у катедрали у Барију (Италија), део костију за које се претпоставља да су му припадале изложен је у Музеју Анталије.
„Верујемо да смо први пут наишли на саркофаг који је остао на оригиналној локацији. Веома смо узбуђени да смо открили саркофаг тако близу цркве за коју се сматра да садржи гроб светог Николе. Наша највећа нада је пронаћи натпис на саркофагу. То би нам помогло да разјаснимо садржај гробнице и утврдимо тачан период из којег потиче. Срећни смо што радимо на ископавању и рестаурацији овог подручја и допринесимо туризму наше земље”, изјавила је др Ебру Фатма Финдик, руководитељка ископавања с Факултета за историју уметности на Универзитету Хатаy Мустафа Kемал.
(Илустрација Музеј Анталије)
(Kликс)
