Astronomi su objavili da su prvi put neposredno snimili radio-signal sa planete van Sunčevog sistema. Otkriće opisano u naučnom radu koji čeka objavu analizira ponavljajuće radio-impulse sa egzoplanete Beta Pictoris b. „Znam da se radio-signali obično povezuju s potragom za vanzemaljskom inteligencijom, ali ovde je nešo sasvim drugo”, izjavio je Edo Berger, profesor astronomije na Univerzitetu Harvard. Planeta je udaljena 63 svetlosne godine od Zemlje, što se u astronomskim razmerama smatra malom udaljenošću. To je gasoviti div čija je masa oko 12 puta veća od Jupiterove, a kruži oko mlade zvezde masivnije od Sunca. Radio-emisiju stvaraju procesi povezani s magnetskim poljem. Konkretno, aurore slične polarnoj svetlosti na Zemlji koje nastaju zbog magnetskih oluja.
„Da bismo uočili radio-talase na frekvencijama koje smo zabeležili, potrebno je neverovatno snažno magnetsko polje”, dodao je Berger, jedan od autora naučnog rada objavljenog 15. septembra na elektronskom časopisu ArXiV. Nemaju sve planete magnetsko polje koje služi kao prirodni štit od razorne kosmičke energije. Zemljino, na primer, štiti našu atmosferu od solarnog vetra, stalnog toka naelektrisanih čestica. „Magnetsko polje na novootkrivenoj planeti je barem 200 puta jače od Jupiterovog”, naglasio je Berger. Prema podacima NASA, Jupiterovo magnetsko polje stvara magnetosferu koja je najveća struktura u našem Sunčevom sistemu.
Jupiterovo polje, takođe, stvara izražene aurore kada se električne nabijene čestice sa meseca Jo zarobe oko polova. Dok se planeta okreće, one emituju svetlost i radio-signal. „Dok se čestice visoke energije spiralno kreću u magnetskom polju, uz auroru proizvode i radio-talase”, objasnio je Berger. Astronomi takav signal nazivaju auroralnom radio-emisijom, a već je primijećen na Jupiteru, Saturnu, Suncu i smeđim patuljcima. Iako je i ranije bilo naznaka radio-emisija sa egzoplaneta, nijedna nije potvrđena. Glavni razlog bio je taj što se nije moglo sa sigurnošću isključiti da izvor signala nije matična zvezda, podseća Džozef Kalingem, vanredni profesor u Astronomskom institutu „Anton Panekoek” na Univerzitetu u Amsterdamu, koji nije učestvovao u istraživanju: „Ova studija je jedinstvena jer je locirana emisija na samoj planeti, odvojeno od zvezde”.
Sistem Beta Pictoris astronomski je vrlo mlad, oko 23 miliona godina, za razliku od Sunčevog koji ima 4,5 milijardi godina. Planeta Beta Pictoris b otkrivena je 2008, a još dve, Beta Pictoris c i Beta Pictoris d, 2019. i 2026. godine. Jedan je od najistraženijih u našoj galaksiji, poznat po 30 kometa i ogromnom disku prašine i krhotina. Istraživači su za otkrivanje signala koristili MeerKAT, mrežu 64 radio-teleskopa u Južnoj Africi. Astronomi napominju da naučni rad još nije prošao stručnu recenziju pre objave.
(Ilustracija: Beta Pictoris b – desno, kruži oko matične zvezde, NASA/ESA/CSA/STScI/Ralf Crawford, STScI)
(Indeks)
