Неке животињске врсте познате су искључиво из музејских збирки. Врста пацова која је досад била међу њима први пут је документована у дивљини, у планинама Папуе Нове Гвинеје, пише IFL Science. Субалпски вунасти пацов (Mallomys istapantap) научно је описан тек 1989. године, и то искључиво на темељу музејског примерка. У последњих тридесет година уживо је забележен само једном и досад није фотографисан. Једине слике биле су илустрације из 1995. године. Но чешки докторанд Франтишек Вејмелка одлучио је да га пронађе.
Током шестомесечне експедиције на Новој Гвинеји блиско је саеађивао с домородачким заједницама. Истраживали су највиши врх Папуе Нове Гвинеје Вилхелм, где је Вејмелка документовао чак 61 врсту сисара. „Без домородачких ловаца који су ме пратили на планини и помагали лоцирати животиње никад не бих успео прикупити ове податке”, изјавио је. Kључно откриће експедиције било је управо проналажење субалпског вунастог пацова. Животиња је откривена на надморским висинама између 3.200 и 3.700 метара. Kористећи фотозамке и одлазећи у ноћне потраге с локалним власницима земљишта, Вејмелка је постао прва особа која је снимила фотографије и видео-запис ове врсте у природи.
Такође је измерио пет одраслих мужјака, чија се тежина кретала од 995 грама и 1,5 килограма. Анализирани су и садржаји желуца, који су открили да се пацов претежно храни папратима, што потврђује да је биљојед. Забележио је и карактеристику која се досад није спомињала ни у једном научном извору – црвенкастосмеђу боју на прсима код јединки оба пола посматраних у дивљини. „Kомбинација савремених и традиционалних метода трагања, обогаћена големим знањем домородачких заједница, резултирала је првим физичким подацима о овој јединственој врсти глодара у више од 30 година и првим научним опажањима живих”, наводи Вејмелка у својој студији.
(Илустрација Shutterstock/YouTube)
(Индекс)
