Некада се веровало да већина људи сања углавном црно-бело, а сматрало се да је сањање у боји повезано са психолошким проблемима. Наука је од тада разбила те митове. Иако није неуобичајено да сањамо црно-беле снове, многи људи већину времена сањају у боји. Студија из 2017. године показала је да су учесници пријавили боју у скоро 50 процената својих снова, док су црно-бели снови пријављени само у 10 одсто случајева. За 40 посто снова испитаници нису могли да се сете да ли је било боја.
На сневање у сивом спектру или боји делимично утиче старост и време у коме је неко одрастао. Све негде до педесетих година, како показују истраживања, велика већина испитаника је рекла да су само повремено, ретко или никада сањали у боји, што се у то време у научној заједници називало technicolor сновима. Изгледа да се то променило појавом телевизора у боји. Истраживање из 2008. показало је да су људи старији од 55 година – који су можда одрасли без телевизора у боји – пријављивали да сањају у боји само у око 34 одсто случајева, док су они млађи од 25 година рекли да то чине око 68 посто времена. И старија и млађа старосна група пријавиле су сличне резултате када је реч о заборављања да ли је било боја у њиховим сновима.
Немогућност да се сетимо да ли су нам снови били у боји може указивати на то да наши умови дају приоритет другим аспектима наших снова. „Можда је то питање пажње и памћења”, напомиње психолог др Дирдре Барет, предавач на Харвардској медицинској школи која се бави проучавањем снова и хипнозе, ауторка књиге The Committee of Sleep. На пример, напомиње Баретова, после вечере у ресторану вероватно се не сећамо које боје је била кошуља конобара. То не значи да је била бела, али просто нисмо приметили и запамтили. У том погледу сматра се да су свет сневања и будности слични, додаје Баретова.
То ће вероватно бити још уочљивије како старимо. Истраживачи су 2011. објавили налазе из две анкете, спроведене у размаку од 16 година, показујући да је око 80 процената учесника млађих од 30 година пријавило боју у својим сновима, али је она пала на око 20 процената до 60. године. Генерално, присећање садржаја снова, укључујући ниво детаља, опада са годинама, каже др Берет. У сновима најчешће памтимо црну, белу и црвену боју која асоцира на љубав, крв, месо, ватру, наводи Кели Балкли, која се бави истраживањем снова и оснивач је базе података о спавању и сновима у коју је већ унето 40.000 снова.
Баретова напомиње да има појединаца који пријављују да у сновима виде нереалне боје – на пример људе да плавим рукама – или боје које не постоје у реалности. Боје често имају значај за сањара јер скрећу пажњу на одређени предмет у сну. Такође, неким људима су боје значајније него за друге. „Снови су веома субјективни и често одражавају живот сањара и њихове свакодневне интеракције. На пример, ако неко ради као сликар, боје у сновима могу имати веће значење у односу на некога ко је помало равнодушан према бојама уопште”, напомиње неуролог др Ети Бен-Симон, научница у Центру за науку о људском спавању на Универзитету Беркли у Калифорнији.
(РТС)
