Доценткиња у Институту за технологију у Масачусетсу (MIT) и инжењерка електротехнике нашла се на „Форбсовој” листи 30 млађих од 30 година у науке за 2025. И то није први пут: пре три године се нашла у овом одабраном друштву успешних младих људи.
Јелена Нотарош осмишљава нове системе силицијумске фотонике који омогућују решења у различитим областима као што су дисплеји, сензори, комуникације, квантна технологија и биологија. Доценткиња у Институту за технологију у Масачусетсу (MIT) и инжењерка електротехнике нашла се на „Форбсовој” листи 30 млађих од 30 година у науке за 2025. И то није први пут: пре три године се нашла у овом одабраном друштву успешних младих људи.
Основне студије завршила је на Универзитету у Kолораду, а мастер и докторске окончала на MIT-у, у групи за фотонске микросистеме. Она је, такође, водећи истраживач у Истраживачкој лабораторији за електротехнику, где руководи групом за фотонику и електротехнику у MIT-у.
Са својим студентима осмишљава платформе, уређаје и системе засноване на интегрисаној фотоници за решавање кључних изазова у областима као што су дисплеји за проширену стварност, LiDAR сензори за аутономна возила, оптичке комуникације кроз слободан простор, 3D штампа, биофотоника и квантни системи са заробљеним јонима. Тренутно су у употреби сложени оптички системи који су углавном гломазни, подложни вибрацијама и нестабилностима. Међутим, уређаји засновани на интегрисаној фотоници, које смишља Јелена Нотарош са својим сарадницима, нуде револуционарно решење за стабилно функционисање ових уређаја. Све ово представља значајан помак у бројним научним и инжењерским дисциплинама.
Током каријере сарађивала је и са професором Медицинског факултета Универзитета у Београду, Милошем Поповићем, у оквиру DARPA POEM пројекта. Осим што је изабрана међу три најбоља учесника DARPA Riser програма, добитница је бројних награда. Стипендисткиња је Националнe научнe фондацијe за последипломска истраживања и Rising Star електротехнике и рачунарства. Поврх тога, њена научна достигнућа објављена су у најпрестижнијим часописима, попут Nature, OSA и IEEE, а и у зборницима угледних конференција.
Добитница је следећих награда и признања:
- Избор међу три најбоља учесника DARPA Riser програма;
- Пленарна говорница на DARPA D60 конференцији 2018. године;
- Листа Forbes 30 Under 30 за 2021. годину;
- Добитница награде MIT RLE Early Career Development Award за 2020. годину;
- MIT председничка стипендисткиња:
- Стипендисткиња Националне научне фондације за последипломска истраживања;
- Добитница OSA CLEO Chair’s Pick Award 2019. године;
- Прва награда на такмичењу за студентске радове IEEE Region 5 2014. године;
- Добитница MIT MARC Best Paper Award 2019. године;
- Избор за MIT EECS Rising Star 2018. године;
- Награда CU Boulder Chancellor’s Recognition Award 2015. године;
Ауторка је 33 публикације у областима 3D штампе, оптичких система, биофотонике и многих других, пише на сајту IEEE. На истоименој Facebook страници стоји да је инспирацију пронашла у великим изумитељима, као што су Никола Тесла и Михајло Пупин, што је мотивисало да се посвети електротехници. Рекло би се да је таленат и љубав наследила из породице, будући да је наставила традицију остваривања великих научних достигнућа. Њен отац, Бранислав Нотарош, један је од водећих стручњака у области рачунарске електромагнетике. Професор је на Универзитету у Kолораду, а његова истраживања унапредила су методе симулација у електромагнетици. Такође је добитник бројних признања, при чему је IEEE титула Fellow једна од најважнијих у његовој каријери.
Kао неко ко је одрастао у свету формула и науке, Јелена Нотарош није имала много избора, осим да их заволи. У свом раду, користи принципе које је научила од оца – храброст за пробијање граница познатог и страст за проналажењем решења. Изгледа да у породици Нотарош иновација није само вештина, већ стил живота. На „Форбсовој” листи 30 испод 30 претходних година нашле су се и Ивана Васић, Дина Раденковић и Милица Kрстић.
(Илустрација MIT)
(Н1)
