Započeo je rad na kontroverznom projektu stvaranja gradivnih blokova ljudskog života od nule, za koji se veruje da je prvi takav u svetu. Istraživanje je do sada bilo tabu tema zbog zabrinutosti da bi moglo dovesti do dizajniranih beba ili nepredviđenih promena za buduće generacije. Međutim, sada je najveća svetska medicinska dobrotvorna organizacija „Vnjlkam trast” dala 10 miliona funti za početak projekta i tvrdi da ima potencijal da učini više dobra nego štete ubrzavanjem lečenja mnogih neizlječivih bolesti, piše BBC.
Dr Džulijan Sejl iz MRC laboratorije za molekularnu biologiju u Kembridžu, koji je deo projekta, rekao je da je istraživanje sledeći veliki skok u biologiji: „Nebo je granica. Tražimo terapije što će poboljšati živote ljudi kako stare, koje će dovesti do zdravijeg starenja s manje bolesti”. Kritičari se boje da istraživanje otvara put beskrupuloznim istraživačima koji žele stvoriti poboljšane ili modifikovane ljude. Dr Pet Tomas, direktor kampanje Beyond GM, izjavio je: „Volimo da mislimo da su svi naučnici tu da čine dobro, ali nauka se može prenameniti da nanese štetu i za ratovanje”.
Detalji poduhvata dati su na 25. godišnjicu završetka Projekta ljudskog genoma, koji je mapirao molekule u ljudskoj DNK, a takođe ga je uglavnom finansirala ista organizacija. Svaka ćelija u telu sadrži molekul DNK koja nosi genetske informacije. Ona je sačinjena od samo četiri mnogo manja bloka, nazvana A, G, C i T, koji se ponavljaju iznova i iznova u raznim kombinacijama. Neverovatno je da sadrži sve genetske informacije koje nas fizički čine onim što jesmo.
Projekat ljudskog genoma omogućio je naučnicima da čitaju sve ljudske gene poput bar-koda. Novi poduhvat koji je u toku, nazvan Projekat sintetičkog ljudskog genoma, potencijalno predstavlja veliki korak napred – omogućiće istraživačima ne samo da čitaju DNK, već i da stvore njene delove, a možda jednog dana i celu. Prvi cilj jeste smišljanje načina izgradnje sve većih blokova ljudske DNK, sve do tačke kada sintetički konstruišu ljudski hromozom. On sadrži gene koji upravljaju našim razvojem, popravkom i održavanjem.
Mnoge bolesti nastaju kada geni krenu po zlu, tako da bi studije mogle dovesti do boljih tretmana, prema rečima profesora Metjua Harlsa, direktora Instituta Velkam Sanger koji je sekvencirao najveći deo ljudskog genoma. Rad na projektu biće ograničen na epruvete i posude i neće biti pokušaja stvaranja sintetičkog života. Ali tehnologija će istraživačima dati neviđenu kontrolu nad ljudskim živim sklopovima.
Iako projekat teži ka medicinskim koristima, ništa ne sprečava beskrupulozne naučnike da zloupotrebljavaju tehnologiju. Na primer, mogli bi pokušati stvoriti biološko oružje, poboljšane ljude ili čak stvorenja koja imaju ljudsku NK, prema rečima profesora Bila Ernšoa, visoko cenjenog genetičara sa Univerziteta u Edinburgu, koji je osmislio metod za stvaranje veštačkih ljudskih hromozoma.
S obzirom na potencijalnu zloupotrebu tehnologije, pitanje za „Velkam trast” jeste zašto su odlučili da je finansiraju. Odluka nije donesena olako, prema rečima dr Toma Kolinsa, koji je dao zeleno svjetlo za finansiranje: „Ova tehnologija će jednog dana biti razvijena, tako da time što to radimo sada barem pokušavamo da uradimo na što odgovorniji način i da se suočimo s moralnim pitanjima na što otvoreniji način”.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
