Međunarodna grupa fizičara upravo je objavila da je detektovala najmasivnije poznato sudaranje crnih rupa, čiji je konačni rezultat golema crna rupa mase veće 225 puta od Sunčeve. Uhvaćeni signal događaja trajao je 0.1 sekundu.
Gravitacioni talasi – mreškanja u prostor-vremenu koja nastaju tokom nasilnih kosmičkih događaja – putuju brzinom svetlosti u svim smervima i vremenom slabe poput krugova na vodi. No neki su događaji toliko razorni i ekstremni da uzrokuju poremećaje koji više nalikuju snažnim valovima nego blagim mreškanjima, s dovoljno energije da stignu i do detektora na Zemlji.
LIGO (Laser Interferometer Gravitational-wave Observatory) kolaboracija je objavila da je detektovala najmasivniji poznati sudar crnih rupa, čiji je konačni rezultat golema crna rupa mase veće 225 puta od Sunčeve. Signal označen kao GW231123 protivreči poznatim modelima zvezdane evolucije, pa su fizičari u trci da shvate kako je takav sudar uopšte moguć.
LIGO je ušao u povest fizike 2015. godine kad je prvi put prepoznao gravitacione talase – kosmički odjek sudara dve crne rupe. Od te Nobelom nagrađene detekcije, međunarodna kolaboracija LIGO, Virgo (Italija) i KAGRA (Japan) nastavlja pomno nadzirati našu galaksiju. Otad su uočili brojne signale nastale u supernovama, sudarima neutronskih zvezda i oko 300 spajanja crnih rupa.
No, GW231123, prvi put opažen 23. Novembra 2023. deluje kao potpuno nova zver među sudarima crnih rupa. Dve ogromne crne rupe – mase 137 i 103 Sunčevih – ostale su stabilne uprkos zajedničkoj masi i zavrtele su se brzinom 400.000 puta većom od rotacije Zemlje, stvarajući još veću crnu rupu. Za upoređenje, prethodni rekorder, GW190521, imao je masu od otprilike 140 Sunčevih. S obzirom na gravitacijski haotičnu prirodu okruženja crnih rupa, punu naboja privlačenja i odbijanja, izuzetno je da je ovaj sudar bio dovoljno stabilan da gravitacione valove LIGO može detektovati. Signal je trajao 0.1 sekundu.
„Prema standardnim modelima zvezdane evolucije, ovakvi događaji bi trebalo bi da budu nemogući”, rekao je Mark Hanam, član LIGO i fizičar sa Univerziteta u Kardifu. „Jedna mogućnost je da su ove dve crne rupe nastale spajanjem manjih crnih rupa. Ovo je najmasivniji binarni sistem crnih rupa koji smo dosad uočili putem gravitacionih talasa i predstavlja ozbiljan izazov za naše razumevanje nastanka crnih rupa.”
„Crne rupe izgledaju kao da se vrte vrlo brzo – gotovo na granici dopuštenoj Ajnštajnovom Opštom teorijom relativnosti”, objasnio je Čarli Hoj, takođe član LIGO i fizičar sa Univerziteta Portsmut u Engleskoj. „To signal čini teškim za modeliranje i interpretaciju. Sjajan je to primer koji pospešuje razvoj naših teorijskih alata.”
Naučnici će svoja otkrića o GW231123 predstaviti na 24. Međunarodnoj konferenciji o opštoj relativnosti i gravitaciji (GR24) i 16. konferenciji Edoardo Amaldi o gravitacionim valovima. Dva događaja se održavaju zajedno kao GR-Amaldi skup u Glazgovu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nakon toga, podaci će biti javno objavljeni, čime počinje nadmetanje za odgonetanje misterije GW231123 – iako je malo veroatno da ćemo uskoro imati jasan odgovor.
„Naučnoj zajednici biće potrebne godine da potpuno razjasni ovaj složeni signal i sve što on implicira”, naglasio je Gregorio Karuljo, član LIGO i fizičar sa Univerziteta u Birmingemu. „Iako je najverovatnije reč o sudaru crnih rupa, složenija scenarijamožda će biti ključ za tumačenje njegovih neočekivanih odlika. Pred nama su uzbudljiva vremena!”
Fizičari su prvi put zamislili gravitacione talase još krajem 19. stoleća, no ideju je u središte pažnje doveo Albert Ajnštajnn. Budući da za detekciju ne zahtevaju svetlost, gravitacioni valovi pružaju jedinstven način posmatranja svemira i otkrivanja tajni o crnim rupama, drevnim zvezdama, pa čak i o tamnoj materiji.
(Ilustracija AI)
(Indeks)
