Užarena galaksija udaljena gotovo pola milijarde svetlosnih godina mogla bi nam u stvarnom vremenu pružiti jedinstvenu priliku da posmatramo sudar supermasivnih crnih rupa, i to unutar ljudskog veka – moguće za manje od stotinu godina. Nova analiza neobičnog svetla iz galaksije Mrk 501, koja pripada vrsti blazara, upućuje na to da se u njenom središtu ne nalazi jedna, već dve supermasivne crne rupe, od kojih svaka izbacuje vlastiti mlaz materije. Iako se ne radi o konačnoj potvrdi, ovo je trenutno najuvjerljivije objašnjenje za neobično ponašanje galaksije, navodi se u studiji koju je vodila astronomkinja Silke Bricen iz Instituta Maks Plank za radio-astronomiju u Nemačkoj, piše Science Alert.
Ako se otkriće potvrdi, to bi moglo značiti da je jedan od najvećih ciljeva moderne kosmologije nadohvat ruke: prvo osmatranje spajanja supermasivnih crnih rupa, čija masa može biti milionima ili čak milijardama puta veća od Sunčeve. Supermasivne crne rupe nalaze se u središtu gotovo svake velike galaksije, ali njihov nastanak i rast i dalje su među najvećim zagonetkama moderne astrofizike. Za razliku od manjih, koje nastaju urušavanjem masivnih zvezda i mogu narasti spajanjima, nije jasno kako kosmička tela mase milionima puta veće od Sunčeve dosežu takve razmere.
Jedan od razloga jeste taj što još nema dovoljno osetljivih sprava za detekciju gravitacionih talasa koje izazivaju sudari supermasivnih crnih rupa, a oni bi bili ključan izvor informacija o razvoju. Ipak, te crne rupe ostavljaju vidljive tragove. Kada gutaju materiju, oko njih nastaje užareni disk, a deo materije izbacuje se u svemir u obliku snažnih mlazeva plazme koje možemo detektovati radio-teleskopima.
Galaksija Mrk 501, udaljena oko 464 miliona svetlosnih godina, dugo se smatra kandidatom s dve supermasivne crne rupe. Reč je o blazaru, galaksiji čiji je mlaz usmeren gotovo direktno ka Zemlji. Naučnici su 23 godine posmatrali promene u njenim mlazevima i uočili neobičan obrazac kretanja. Podaci upućuju na postojanje drugog, slabijeg mlaza koji kruži oko središta galaksije, što se najlakše objašnjava postojanjem dve crne rupe u međusobnoj orbiti. „Podaci sugerišu da je ovaj sistem u stalnom kretanju i da se struktura mlaza menja na način koji je teško objasniti bez dve crne rupe”, rekla je Silke Bricen.
Analiza je pokazala dva karakteristična perioda promena, jedan od sedam godina i drugi koji traje oko 121 dan, što bi mogao biti orbitalni period para. Procenjuje se da su crne rupe razdvojene relativno malom udaljenošću na kosmičkoj skali. To je posebno zanimljivo zbog takozvanog problema konačnog parseka, teorijske prepreke prema kojoj bi se približavanje takvih tela trebalo zaustaviti pre sudara. Ovaj sistem ukazuje da postoji način da se prepreka premosti. Ako se to potvrdi, reč je o retkoj prilici za posmatranje sudara supermasivnih crnih rupa. Naučnici procenjuju da bi se to moglo dogoditi u relativno kratkom vremenu, možda u sledećih stotinak godina.
(AI ilustracija)
(Indeks)
