Astronomi veruju da je naša galaksija verovatno u prošlosti proizvodio takve velike radio-talasne mlazeve, a i da bi ih mogao ponovo stvoriti. No, ne mogu predvideti kada će se to dogoditi jer pojavljivanje mlazeva zavisi od mnoštva faktora.
Zahvaljujući otkriću jedne kosmičke anomalije koja dovodi u pitanje naše razumevanje svemira, stekli smo uvid u zastrašujuću, a moguću sudbinu galaksije Mlečni put. Međunarodni tim astronoma koji su predvodili stručnjaci Univerziteta CHRIST (Bangalore), otkrio je da jedna masivna spiralna galaksija, udaljena skoro milijardu svetlosnih godina, sadrži supermasivnu crnu rupu s više milijardi Sunčevih masa. Ona energijom napaja orijaške radio-talasne mlazeve s rasponom od šest miliona svetlosnih godina!
To je jedna od najvećih poznatih spiralnih galaksija i naglavačke okreće ono što mislimo da znamo o razvojnom putu galaksija. Naime, tako moćne mlazeve zatičemo gotovo isključivo u eliptičnim galaksijama, a ne u spiralnim. A to znači da bi i Mlečni put mogao jednoga dana stvoriti tako snažne mlazeve, kosmičke, gama i rendgenske zrake, koji bi izazvali masovno izumiranje na Zemlji! „Ovo otkriće je više od puke zanimljivosti. Ono nas tera da revidiramo naše shvatanje galaktičkog razvoja i toga kako supermasivne crne rupe u njima rastu i oblikuju svoju okolinu”, kaže Džojdip Bagči, astronom sa spomenutog univerziteta i prvi autor naučnog rada kojim je istraživanje opisano. „Ako neka spiralna galaksija može ne samo preživeti, već i cvetati pod tim ekstremnim ualovima, šta to znači za budućnost galaksija kakav je Mlečni put? Može li se i u našoj galaksiji jednoga dana pojaviti slična pojava visoke energije, koja će imati ozbiljne posledice za opstanak dragocenog života u njoj?”
U naučnom člaku, koji je upravo objavljen u „Mesečnim vestima Kraljevskog astronomskog društva”, istraživači su odgonetnuli građu i razvojni put spiralne galaksije 2MASX J234532680449256, tri puta šire od Mlečnog puta. Posluživši se podacima iz pomatranja načinjenim svemirskim teleskopom Hubble, Divovskim radio-teleskopom za metarske talasne dužine i radio-teleskopom ALMA (Atacama Large Millimeter Wave Array), uočili su ogromnu supermasivnu crnu rušu u srcu galaksije i raritetne radio-talasne mlazeve koji su među najvećima što ih proizvodi neka spiralna galaksija.
Naučnici su dosad smatrali da bi silina takvih ogromnih mlazeva iz supermasivne crne rupe poremetila tananu građu matične spiralne galaksije. Mimo svih očekivanja, 2MASX J234532680449256 je zadržala svoju spokojnu prirodu s jasno ocrtanim spiralnim kracima, sjajnom prečkom u jezgru i neporemećenim zvezdanim prstenom – uprkos tome što se u njoj nalazi jedna od najekstremnijih crnih rupa ikada viđenih u takvoj kosmičkoj okolini.
Zagonetku produbljuje to što je galaksija okružena prostranim oblakom vrućeg gasa koji odašilje rendgenske zrake, ključni uvid u prošlost galaksije. I dok se taj halo oko galaksije vremenom polako hladi, mlazevi iz crne rupe deluju kao kosmička grejalica: zbog njih, uprkos obilju sirovina za proizvodnju novih zvezda, zvezdorodna aktivnost se ne može razviti stoga što taj gas ostaje suviše topao.
Mlečni put u svojem središtu ima crnu rupu od 4 miliona Sunčevih masa, nazvanu Strelac A* (Sgr A*). No, ta crna rupa je trenutno izuzetno mirna, čak uspavana. Stanje bi se moglo promeniti samo ako bi do Sgr A* bio uvučen neki veliki gasni oblak, zvezda ili čak cela mala galaksija. Taj bi se materijal nagomilao oko crne rupe i onda bi ga ona pojela, što bi moglo izazvati znatnu mlaznu aktivnost. Takve događaje nazivamo razaranje plimskim silama (TDE) i dosad ih je nekoliko viđeno u drugim galaksijama, ali ne i u Mlečnom putu.
Ukoliko bi crna rupa Strelac A* proizvela ovako velike mlazeve, njihov uticaj bi zavisio od snage kojom raspolažu, smera prostiranja i energije koju nose. Mlaz koji bi prolazio blizu Sunčevog sistema bi mogao s planeta otrgnuti njihove atmosfere, oštetiti DNK i povećati stopu mutacija zbog izlaganja zračenju. Pored toga, ukoliko bi Zemlja bila pogođena mlazem ili on prolazio blizu nje, on bi degradirao ozonski sloj u njenoj atmosferi, što bi dovelo do masivnih izumiranja.
Moguće je i to da takvi snažni mlazevi promene međuzvezdau okolinu i tako utiču na zvezdorodnu aktivnost u nekim delovima galaksije – što se i događa u galaksiji kojom se bavi ovo istraživanje. Astronomi veruju da je Mlečni put verovatno u prošlosti proizvodio takve velike radio-talasne mlazeve, a i da bi ih mogao ponovo stvoriti. No, ne mogu predvideti kada će se to dogoditi jer pojavljivanje mlazeva zavisi od mnoštva faktora. Već pomenuti istraživači su otkrili i to da 2MASX J234532680449256 sadrži 10 puta više tamne materije od Mlečnog puta, što je od ključnog značaja za stabilnost njenog brzovrtećeg diska. I dodaju da to što su razotkrili ovu dosad neviđenu ravnotežu između tamne tvari, aktivnosti crne rupe i građe galaksije otvara nova područja istraživanja u astrofizici i kosmologiji. (Kako je 2MASX J234532680449256 tri puta šira od Mlečnog puta, da se zaključiti da joj je volumen – uz jednaki oblik – 27 puta veći. Deset puta više tamne materije i nije puno.
Prema onome što piše u naučnom radu, moglo bi se raditi o nekoliko desetaka puta većoj masi. (Za masu haloa od tamne tvari se kaže da iznosi nekoliko puta deset na trinaesti (1013) Sunčevih masa. „Razumevanje ovako retkih galaksija može nam pružiti važne uvide u nevidljive sile koje upravljaju svemirom, uključujući prirodu tamne materije, konačnu sudbinu galaksija i poreklo života”, naglašava koautor spomenutog naučnog članka Šankar Raj, doktorand sa istog univerziteta.
(Ilustracija Hubble)
(Astronomski magazin)
