Према најновијем истраживању, свемирско тело које је ударило Земљу прије 66 милиоа година и побило готово све врсте диносаура заправо је огроман астероид који се формирао ван орбите Јупитера. Научници су тако потврдили дугогодишњу претпоставку да је за масивни кратер Чиксалаб у Мексику одговорна космичка стена из спољњег дела Сунчевог система. Но, како су то сазнали?
Анализирали су прадавни слој седимента сачуван у стенама и упоредили пронађене минерале с познатим врстама свемирских тела. Изумирање у раздобљу креде/палеогена (K/Pg) пето је масовно изумирање у минулих 540 милиона година. Kада је астероид пречника око 10 километара (величина града) пао у подручје данашњег полуострва Јукатан, с лица Земље је избрисано више од 60% свих врста, укључујући готово све диносауре. Приликом удара у атмосферу су избачене огромне количине сумпора, прашине и чађи, што је делимично блокирало сунчеву светлост и узроковало пад температуре.
Слојеви из креде/палеогена садрже значајан удео минерала попут иридијума, рутенијума, осмијума, родијума, платине и паладијума. Ти елементи су прилично ретки на Земљи, особито на површини, а често се налазе у метеоритима. Геохемичар Марио Фишер-Геде са Универзитета Kелн у Немачкој и сарадници набавили узорке стена из креде/палеогена с три локације и усоредили их с узорцима са осам других места удара из протеклих 3,5 милијарди година. Испитали су, такође, рутенијум из метеорита и упоредили износе с рутенијумом који је настао на Земљи, пише Nature.
Истраживачи су се усресредили на изотопе металног рутенијума јер су износи поменутог изотопа са Земље различити од оних у метеоритима. На основу тога могли су разликовати астероиде који су настали у спољашњем делу Сунчевог система, ван орбите Јупитера, и оне који потичу из унутрашњег дила. Наиме, када се пре отприлике 4,5 милијарди година Сунчев систем формирао из молекуларног облака, температуре у унутрашњем подручју биле су превисоке за кондензацију испаељивих једињења попут воде. Астероиди који су настали у том делу садрже ниске износе испарљивих твари и богати су силикатним минералима.
С друге стране, они који су формирани у удаљенијим подручјима садрже много угљеника и испарљивих јдињења. Фишер-Геде и колеге су открили да су изотопи рутенијума у телу које је окончало судбину диносаура одговарали астероиду са угљеником; другим речима, ономе који долази из спољњег Сунчевог система. Изотопи рутенијума су, исто тако, оспорили хипотезу према којој је за кратер Чиксалаб крива комета, а не астероид јер пронађени изотопи нису одговарали комети. Истраживање Ruthenium isotopes show the Chicxulub impactor was a carbonaceous-type asteroid објављено је у часопису Science.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
