У том контексту занимљиво је да су бројна истраживања показала да постоје неке ћелије које не старе, што укључује и матичне ћелије рака.
Проучавајући црве ваљакасте црве научници су открили скривене елементе и механизме који би могли помоћи у успоравању процеса старења код људи. У часопису Nature Communications истраживачи из Будимпеште објавили су научни рад који би, према ауторима, могао бити значајан корак ка успоравању процеса старења, а тиме иублажавању болести и тегоба повезаних са старењем.
Истраживачки тим, предвођен др Адамом Стурмом и др Тибором Велаијем са Универзитета Етвеш Лоранд, открио је специфичне елементе у нашој ДНК који могу дестабилизисати генетски код што узрокује старење. Мађарски тим је на ваљкастим црвима спровео бројне експерименте у којима је посебно истраживао делове ДНК познате као транспозициони елементи (ТЕ).
Ваљкасти црви се често користе као животињски модели за истраживање људске биологије из неколико важних разлога. Један од важнијих је то што C. elegans има релативно мали геном са око 20.000 гена, што олакшава генетичке студије и анализе. Посебно је занимљиво то што они, иако су једноставни, деле многе основне биолошке и биохемијске процесе с људима, што их чини релевантним моделом за проучавање људске биологије и болести. Осим тога, они имају кратак животни век од 2 до 3 седмице, а то омогућује брза и дугорочна истраживања старења, развоја и генетике.
Тело C. elegans-а је прозирно, па то истраживачима омогућује посматрање развоја ћелија, органа и ткива у стварном времену помоћу микроскопа. Ваљкасти црви се, иначе, лако и јефтино узгајају у лабораторијама. Они се, такође, могу лако генетички модификовати, а то омогућава истраживања функције гена и генетичких мрежа. Kоначно, због свега наведеног постоји опсежна база података и литература о C. elegans-у, тако да се олакшава коришћење претходних резултата у новим истраживањима.
Транспозициони елементи (ТЕ) су, исто тако, познати као прескакајући гени, секвенце су ДНК које могу мењати свој положај унутар генома. Они имају способност пресељења с једног места на друго у генетском коду, што може узроковати мутације и промене у структури генома. ТЕ играју кључну улогу у еволуцији и генетској разноликости, но њихова неконтролисана активност може имати штетне последице. Ако се превише крећу и усађују на разним местима на ДНК, могу дестабилизовати генетски код, а то ће пореметити функције ћелија и придонети процесу старења. У том контексту занимљиво је да су бројна истраживања показала да постоје неке ћелије које не старе, што укључује и матичне ћелије рака.
Др Стурм и др Велаи раније су објавили чланке Механизам старења: примарна улога транспозицијских елемената у дезинтеграцији генома и Пут Piwi-piRNA : пут до бесмртности. У тим научним радовима адресирали су процес који се одвија у матичним ћелијама рака, познат као Piwi-piRNA пут, и везу између њега и концепта бесмртности. У новом истраживању отишли су корак даље тако што су покушали да ојачају Piwi-piRNA пут у ваљкастом црву. То су учинили користећи технике за смањење активности транспозиционих елемената, а резултати су показали да су црви спорије старили.
Штавише, кад су истраживачи контролисали више транспозиционих елемената истовремено, учинци су се мултиплицирали тако да се животни век црва продужио за око 30 посто. Нови резултати показују да контролисање одређених транспозиционих елемената може променити начин на који гени делују у ДНК и успорити старење. Kоментаришући налазе, др Стурм је рекао да су њихови експерименти показали да једноставно смањивање активности транспозиционих елемената или прекомерно изражавање елемената Piwi-piRNA пута доводи до статистички значајног продужења живота: „Ово отвара врата безбројним потенцијалним применама у свету медицине и биологије”.
(Индекс)
