Ново истраживање открива да високопрерађена биљна храна, као што су грицкалице, чипс или биљни одресци, може повећати ризик од кардиоваскуларних болести и скратити животни век.
Ултрапроцесирана биљна храна, која у свету постаје све популарнија као замена за ону животињског порекла, повезана је с болестима срца и скраћењем живота, показало је ново истраживање. Бројне студије обелоданиле су да исхрана утемељена на биљу смањује крвни притисак, штити од срчаних болести и успорава старење. Међутим, ново проучавање, објављено у часопису The Lancet Regional Health Europe, открива да високопрерађена биљна храна као што су грицкалице, чипс или биљни одресци може повећати ризик од кардиоваскуларних болести и скратити живот.
Минулих година биљна исхрана постала је популарнија из разних разлога – од етичких којима је у фокусу патња животиња, преко климатских јер се показало да је сточарство велики извор угљен-диоксида и метана, до еколошких јер је сточарство велики потрошач ресурса и загађивач околине. У прилог томе иду и бројна истраживања која су сведочила да биљна исхрана има бројне здравствене предности. Челник Свјтске здравствене организације (WHO) др Тедрос Аданом Гебрејесус изјавио је на COP28, скупу УН клими у Дубаију 2023. да је прелазак на више биљне хране кључан за здравље људи и планете. Напоменуо је да је производња хране одговорна за готово трећину глобалног терета болести и 30 посто глобалних емисија гасова стаклене баште од којих већина долази из гајења животиња.
У свету су се у протеклих десетак година појавиле бројне компаније нудећи е биљне производе као замену за месо за свеједе који су навикли на укус бургера, кобасица, одрезака, сирева и сл. Према подацима Good Food Institute, тржиште биљних производа је лане вредило око 8.1 милијарду долара. Многа ранија проучавања обзнанила су да су високопроцесиране месне намирнице, као што су сухомеснати производи, лоше за здравље срца и да повећавају ризик од рака, особито дебелог црева. Међународна агенција за изучавање рака (IAEC) сврстала их је у највишу групу 1 карциногена, што значи да сасвим сигурно могу изазвати рак људи.
WHO је недавно саопштила да су пушење, алкохол, ултрапроцесирана храна и издувни гасови фосилних горива главни узроци 2,7 милиона смртних случајева годишње у Европи. Од тога на пушење отпада 1,15 милиона, алкохол 426.857, исхрана с високим уделом соли 252.187 и исхрану с високим уелом прерађеног меса 117.290. Према подацима Института мрежних наука Универзитета Нортистерн из 2024. ултрапроцесирана храна чини око 73% опскрбе храном у САД. И храна биљног порекла, такође, може бити ултрапроцесирана. Нутриционисти већ дуже време упозоравају да прелазак на биљну исхрану не може имати исте добробити ако ће њен битан део чинити биљне висококалорне намирнице (junk food).
Према степену прераде, намирнице су сврстане у четири категорије:
1) непрерађене или минимално обрађене (свеже, сушено или смрзнуто воће или поврће; житарице, брашно и тестенина; пастеризовано или обично млеко, обичан јогурт, свеже или смрзнуто месо);
2) прерађени кулинарски састојци (шећер, уља, маслац и со);
3) прерађене намирнице (поврће у сланој води, сир, обичан хлеб, воће у сирупу, конзервирана риба) и
4) ултрапроцесирани производи (газирани напици, мале затворене порције слатких или сланих намирница, слаткиши; упаковани хлеб и пецива; реконституисани месни производи и претходно припремљена смрзнута или трајна јела).
Нова студија је показала да уношења високопроцесираних биљних намирница повећава ризик од кардиоваскуларних болести за 5% и од преране смрти за 12%. С друге стране замена високопроцесираних биљних намирница непрерађеним биљним смањује ризик од кардиоваскуларних болести за 7% и од смрти од кардиоваскуларних болести за 15%. На темељу тих резултата, аутори су препоручили да прехрамбене смернице треба да наглашавају не само смањење меса и производа животињског порекла у исхрани, већ и избјегавање високопроцесирани биљни производи. Резултати су показали да су већину високопроцесираних биљних намирница чинили пекарски производи, грицкалице и газирани напици, намирнице као што су упаковани хлеб, пецива, колачи, кекс, чипс и заслађени напици.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
