Неке популације дивљег цвећа у Kалифорнији су преживеле најгору сушу у последњих 1.200 година захваљујући брзом генетском прилагођењу, открива нова студија.Научници верују да су први пут у дивљини документовали феномен познат као еволуцијско спасавање, у којем се угрожена популација опоравља природном селекцијом, пише CNN. Сушно раздобље, које је трајало од 2012. до 2015. године, уништило је више од 100 милиона стабала и било је брутално раздобље мегасуше која је започела 2000, а погоршале су је климатске промене. Иако су страдале чак и биљке иначе отпорне на сушу, гримизни мајмунски цвет (Мimulus Cardinalis), који обично успева у влажним подручјима уз потоке и изворе, показао је изузетну отпорност.
Тим истраживача провео је осам година пратећи 55 популација цвета, бележећи број и анализирајући генетске промене. „Доказали смо да су се популације широм Kалифорније смањивале због екстремне суше и пронашли доказе брзих еволуцијских промена у геному”, рекао је Данијел Анстет, доцент на Универзитету Kорнвел и главни аутор студије објављене у часопису Sciencе. „Потом смо ту еволуцијску промену повезали са способношћу популација да се опораве и избегну изумирање.” Иако цела врста није била угрожена, поједине популације цвета смањиле су се за чак 90 посто. Према Анстету, требало им је отприлике две до три године да се опораве. Тај брзи опоравак биолози називају еволуцијским спасавањем популације. „Еволуцијско спасавање догађа се када преостале јединке имају генетски састав који им омогућује да се боље носе с новим условима од оних које су угинуле. Захваљујући томе, оне напредују, а популација се полако опоравља”, појаснио је дотични научник.
Еволуцијско спасавање већ је доказано у лабораторијским условима, но у дивљини су постојала само делимична запажања, попут отпорности тасманијских ђавола на рак Анстет истиче да ова студија пружа прве ригорозне доказе да се тај процес догодио и довео до демографског опоравка. Гримизни мајмунски цвет расте уз потоке у Kалифорнији, Доњој Kалифорнији и јужном Орегону. „Заиста му је потребна текућа вода да доврши свој животни циклус и произведе семе, стога је изврстан индикатор суше”, додао је Анстет.
Kада наступи суша биљка има два избора: брз раст и стварање цветова и семена пре него што се услови погоршају или расти знатно спорије и покушати преживети до следеће године. Ове биљке одабрале су другу стратегију. „Уочили смо да су се заправо спорије развијале. Више су се усмериле на преживљавање и дужи животни век, што се назива стратегијом избегавања суше”, закључио је Санијел Анстет.
(AI илустрација)
(Индекс)
