Подаци од индијске мисије „чандрајан 3” иду у прилог идеји да је океан лаве некада прекривао Месец. Августа 2023. године лендер „викрам” успешно је слетео на површину. Из њега је убрзо на тло изашао и ровер „прагјан” који је истражио околину, а индијски научници недавно су објавили своје налазе у часопису Nature. Локација на коју је летелица слетела била је јужније него ма која претходно. То је дало научницима увид у геологију Земљиног која још није испитана.
Мерења су открила јединствену мешавину хемијских елемената лунарног тла (реголита), које је у околини места слетања било релативно униформно. Реголит је примарно чинила беличаста стена анортозит. Научници наводе да је хемијска структура тла на јужном полу слична као узорци узети са две локације Месечевог екваторијалног региона – где су слетели астронаути америчке мисије „аполо 16” 1972. и места где се спустила совјетска мисија „луна 20” исте године. Сличност хемијских структура свих ових узорака, упркос томе што потичу из географски веома удаљених локација, у складу је са идејом да је некада давно велики океан лаве покривао Месец.
Сматра се да се он формирао када је планета величине Марса ударила у Земљу, избацујући притом материјал који је касније формирао Земљин једини сателит. Океан лаве прекривао је Месец од његовог формирања па наредних неколико стотина милиона година. Хлађење и кристализација океана коначно је довела да стене анортозита покривају велику површину Месечеве коре.
(РТС)
