Откривена количина водене паре око квазара АPM 08279+5255 је готово несхватљива. Процењује се да је маса воде еквивалентна маси 140 трилиона пута већој од укупне количине воде у свим океанима на Земљи. Сва та вода у облику огромног облака гаса окружује супермасивну црну рупу која се активно храни материјалом из своје околине.
Вода је темељ живота каквог познајемо. Наша планета је прекривена океанима, а наша тела су већином сачињена од ње. Да ли сте се икада запитали где се још у огромном пространству свемира крије ова драгоцена течност? Одговор би вас могао изненадити, не само по питању локације, већ и по питању невероватне количине. Пре неколико година астрономи су открили највећи и најудаљенији резервоар водене паре икада виђен, смештен око супермасивне црне рупе у срцу удаљеног квазара АPM 08279+5255. Ово откриће није само куриозитет; оно фундаментално мења наше разумевање услова који су владали у раном универзуму. Откривена количина водене паре око квазара АPM 08279+5255 је готово несхватљива. Процењује се да је маса воде еквивалентна маси 140 трилиона пута већој од укупне количине воде у свим океанима на Земљи. Сва та вода у облику огромног облака гаса окружује супермасивну црну рупу која се активно храни материјалом из своје околине.
Значај ове чињенице је огроман. Она пружа јасан доказ да је вода, кључни састојак за живот, била свеприсутна компонента универзума чак и у његовим најранијим фазама. То није нешто што се појавило касније у космичкој историји, већ је било доступно од самог почетка. Окружење квазара је јединствено по томе што производи ову огромну масу воде. То је још један доказ да је вода свеприсутна широм универзума, чак и у најранијим временима.“ Kвазар АPM 08279+5255 је толико удаљен да је светлости која је са њега кренула требало више од 12 милијарди година да стигне до нас. То значи да га не видимо онаквим какав је данас, већ онаквим какав је био у давној прошлости.
Астрономи користе меру познату као црвени помак (redshift) да прецизно одредe ову космичку епоху; за овај квазар црвени помак износи з ≈ 3,87, што га смешта у време када је универзум био веома млад. Ово откриће ставља све у нову перспективу. Ми не посматрамо само удаљени резервоар воде, већ гледамо директно у детињство космоса. Видимо воду која је постојала у време када су се прве галаксије и супермасивне црне рупе тек формирале, пружајући нам непроцењив увид у хемијске и физичке процесе који су обликовали универзум какав данас познајемо.
Једна од највећих загонетки везаних за АPM 08279+5255 била је његов невероватaн светлина. За објекат који се налази на тако екстремној удаљености, он је био необично сјајан, што је навело астрономе да посумњају да се дешава нешто необично. Решење лежи у феномену познатом као гравитационо сочиво.
Према Ајнштајновој теорији релативности, масивни објекти савијају простор-време око себе. У овом случају, масивна галаксија се налази тачно на линији између Земље и квазара. Њена гравитација делује као џиновски природни телескоп, савијајући и појачавајући светлост квазара пре него што она стигне до нас. У случају АPM 08279+5255, овај ефекат је директно уочен: снимци показују да квазар није савршена тачка светлости, већ је благо издужен, као да се две блиске слике преклапају – јасан потпис гравитационог сочива на делу. Процењује се да је светлост на овај начин појачана око 40 пута. Ова „гравитациона превара“ је од кључног значаја, али она је само део приче. Без ње, АPM 08279+5255 би био превише блед да бисмо га детаљно проучавали.
Ипак, чак и када се урачуна ово појачање, стварна снага квазара је запањујућа – он и даље сија снагом од најмање сто трилиона Сунца, што га чини једним од најмоћнијих објеката у познатом универзуму. АPM 08279+5255 припада посебној класи објеката познатих као BAL (Broad Absorpsion Line) квазари. Лаички речено, то значи да из центра квазара, из непосредне близине црне рупе, избијају невероватно снажни и брзи ветрови гаса. Ови ветрови се крећу брзинама од више хиљада километара у секунди, стварајући праву космичку олују. Tо је изузетно важно јер нам пружа директан поглед на процес познат као повратна спрега (feedback).
Материјал који пада ка црној рупи, укључујући водену пару, ослобађа огромну енергију. Та иста енергија затим покреће моћне ветрове који избацују део гаса назад у галаксију, загревајући га и гурајући га. Овај моћни процес директно утиче на то како и где се формирају нове звезде и, на крају, обликује еволуцију читаве галаксије у којој се црна рупа налази.
Успех у проналажењу и анализи АPM 08279+5255, захваљујући гравитационом сочиву, сугерише да би астрономски каталози могли крити још много сличних драгуља. Kаталози попут IRAS Faint Source Catalog садрже милионе извора, од којих многи никада нису детаљно проучени. Могуће је да се међу њима крије још много изузетно удаљених и прашњавих галаксија које су тренутно невидљиве јер су превише бледе. Гравитациона сочива могу извући ове скривене објекте изнад прага детекције, чинећи их видљивим. Kоришћење овог природног феномена као алата отвара потпуно нови прозор у рани универзум. Омогућава нам да прецизније мапирамо како су расле прве галаксије и супермасивне црне рупе, дајући потпунију слику космичке еволуције.
Прича о АPM 08279+5255 је много више од приче о води. То је прича о томе како нам фундаментални закони физике и космички феномени, попут гравитационих сочива, пружају нове, моћне алате за разумевање нашег порекла. Свако овакво откриће помера границе нашег знања и подсећа нас колико је универзум комплексан и изненађујући. Ако је оволика количина воде постојала тако рано у историји свемира, шта још чека да буде откривено у космичким дубинама?
(Астрономски магазин)